Interviju preuzet sa sajta sportske.jutarnji.hr
Otkad je sa Zagrebom napravio veliki poduhvat i plasirao se među osam najboljih u Evropi, Veselin Vujović ne izlazi iz misli hrvatskih navijača. Čak i kada su glagoli grubi, slika o njemu se ne menja. I te kako se ceni reč ovog nekadašnjeg rukometaša kojeg mnogi smatraju najboljim igračem svih vremena. Razloga je puno. Vuja se poslednjih dana spominje kao novi trener Podravke Vegete, što bi bila i te kakva vest, jer on se ženskim rukometom nije bavio, a njegova je ćud vrlo eksplozivna i veliko je pitanje kako bi sve to izgledalo. No, Vuja je čovek koji zna, kojem se veruje, koji je marketing sam po sebi, rekli bismo trener koji nikad nije dobio pravu priliku koju zaslužuje.
Krećemo od poslednje, odnosno najsvježije teme, od ponude Podravke?
– Ja sam poslao, kada sam otišao iz Zagreba, glas da sam imao sam problem s radnom dozvolom. Hrvatska nije priznavala diplomu koju sam imao, pa sam u međuvremenu položio to što mi je nedostajalo. Ministarstvo mi nije dalo potvrdu da radim, pa ispada da sam bio nelegalno u Hrvatskoj. Ako to bude sve u redu uskoro, mogu reći da smo dogovor postigli.
Nije to bila jedina opcije za nastavak trenerske karijere?
– Bio sam u priči s Turcima na šest godina, ali financijski deo im je bio problem, pa sam odustao od toga.
Kako je došlo do kontakta s Podravkom?
– Jedan dan sam na Facebooku dobio poruku da gradonačelnik Koprivnice želi da se čuje sa mnom. Nazvao je, ispričao mi je sve što se događa… Iskreno, ne pada mi na pamet ženski rukomet, rekao sam mu, ali on je rekao “snaći ćeš se”. Moja je bila “ja ako kažem neću, neću te slagati sigurno”. On je rekao da oni hoće na tri godine, ja sam rekao do kraja sezone, jer sve ostalo nema smisla i može biti problem. Rekao sam da bih pokušao vratiti hrvatske reprezentativke i doveo bih Skandinavke. Ništa iz okoline. Statistički, šest prvih klubova u Bundesligi ima 60 posto Skandinavaca. A videli ste i muški Euro gde su među šest Danska, Švedska, Island i Norveška.
I zaključak priče?
– Pitali su me kad mogu. Rekao sam odmah čim dođe zeleno svetlo za dokumente, ja ću sesti i doći. Još nisu došli.
U međuvremenu… Kako ste videli nedavno odigrani muški Euro?
– Prvo bih rekao za “naše” reprezentacije. Korak napred je napravila Crna Gora. BiH je odigrala muški s jako teškim rasporedom, a sve ostale reprezentacije su odigrale jako loše. Oni to svi znaju, spasila ih je i korona i pomogla im je u dosta slučajeva.
Dominirali su Skandinavci?
– Švedska za mene nije iznenađenje. Makar nisam mislio na njih i vidio ih visoko, Dance sam vidio iznad. No, Šveđani su bili jak kolektiv. Za Gottfridssona možeš reći da je jak, da je visok, da može igrati odbranu, da može nešto ekstra, jer nema neki ekstra argument, ali je pokazao da karakterom da je pravi vođa te ekipe. A ja uvek kažem, bolje da lav vodi ovce, nego da ovca vodi krdo lavova. On se tu pokazao kao lav, što ne znači da su ostali ovce ako sam se tako izrazio.
Ostali?
– Španci su odigrali dobro, jaka su takmičarska selekcija, makar nema detalja koje bih kopirao iz njihovog pristupa. Jordi Ribera kaže jednostavan time out, nema tu neke teške filozofije. Francuzi su me malo razočarali, makar je bilo evidentno su bili oslabljeni. Ozbiljno je pitanje može li Nikola Karabatić više biti taj koji treba biti lider. Ne umanjujem pri tome sve što je napravio u rukometu, a napravio je najviše što sam u mnogim slučajevima dosad i rekao. Više sam očekivao od Norveške, koja je već godinama dobra, ali nikako da bude odlična. U svakom slučaju, oni su tu i na njih se može računati i dalje. Poljska je morala puno više, Mađarska pogotovo, a ugodno me iznenadila Rusija koja izgleda ozbiljno i igra dobar rukomet. No, generalno ništa Euro novog nije doneo rukometu.
Hrvatsku niste spomenuli?
– Hrvatska je lider u regiji, ali porazom od Crne Gore uzdrmali su status, kao i Slovenci. Ne smatram da je Crna Gora bolja, ali je pokazala više. Mišljenja su podeljena. Javnost je bliža proceni da je ovo neuspeh. Ljudi koji imaju dokazanu rukometnu vrednost žele Hrvatskoj dobro i imaju pravo na kritiku ili savet. Za mene ne postoje mladi i stari, makar i ta podela postoji. Postoje dobar i loš, ali ako ja nisam sposoban da se izborim s karakterom, ja ću onda pomladiti reprezentaciju. Ja sam to učinio u Sloveniji s uspehom. Ne smatram da je pomlađivanje kada pozoveš igrača sa 34, a ne pozoveš igrača sa 36. Možda su se u nedostatku vremena i korone neki igrači pokazali. To je dobitak za Hrvatsku, koja ima igrače koji mogu, ali su bez obzira na to zeleni, jer će se polomiti na vetru velikih takmičenja vrlo brzo. Treba im pomoć starih i iskusnih, definitivno.
Kao trener kako komentarišete da u reprezentaciji ne igraju uvek najbolji, nego oni koji pašu jedni drugima?
– Pitanje ko kome odgovara rešava se razgovorom. Meni se nekad dogodilo da mi dođe igrač i kaže “ja ne mogu s ovim”. Rekao sam “OK, ali zovi toga drugog da dođe, pa da to rešimo”. Samo to može doneti korist ekipi. Sve što se događa u svlačionici treba ostati tamo, ali mora se znati ko je šta mislio i rekao. Kada te stvari izađu u javnost to ne doprinosi dobrom rezultatu. Ne sviđaju mi se naslovi “Horvat preživeo”, jer ispada da prvi sledeći neuspeh neće preživeti. Tako je teško raditi. Dosta sreće je imala Hrvatska u žrebu za SP, dobivši Ukrajinu ili Finsku, ali će promene morati pokazati na SP. Uostalom, kako će se vrednovati selektori Slovenije ili Srbije nakon međusobnog susreta u kvalifikacijama kada neko ispadne, a mora ispasti, veliko je pitanje. To ne treba biti pitanje. Stvar je odluke.
Je li vam žao da niste nikad dobili priliku koju zaslužujete u rukometu kao trener?
– Kočnica na moju karijeru incident je u Ciudad Realu kada sam bio kažnjen dve godine od EHF-a. Kao takav karakter nisam dobivao šansu kakvu sam želeo. Polako mi već prolazi trenersko vreme. Moj je san bio biti trener Barcelone. Enric Masip me bio i pozvao, sve smo dogovorili, ali je Valero Rivera postao šef nad Masipom i tako je moja šansa propala.
I na kraju je zaključio?
– Mnogi će reći što mi trebaju neke stvari kao Niš, Borac, pa i Vardar drugi put… Pitaće me ljudi što ideš. A ja idem samo tamo gde me hoće, ne razmišljam o svom rejtingu. Kada me tako neko ugosti, samo želim dati sve najbolje od sebe. I ljudi to prepoznaju. I sretan sam zbog toga. Ništa, ako dođe u Podravku, a verovatno hoće budu li papiri OK, bit će zanimljivo videti tu buru u ženskom rukometu.
Kažu da su Španci i Islanđani top treneri danas. Slažete li se s tim?
– Ne slažem. Igra se rukomet kako su naši treneri crtali. Danas su se vremena promenila. Ako vi uzmete da je španski rukomet u krizi, da su treneri zbog krize otišli van i u šest su jakih klubova Lige šampiona, uvek je neki od njih osvajač. Ako date Golužu, Obrvana, Horvata i slično u te klubove jedan će osvojiti Ligu šampiona i ja stvarno smatram da puno bolje radimo od njih. Španac u Vardaru je izgubio od Nexa, ne govori se da Veszprem nije uspio sa špancem, da Meškov s Godrom ima 2 boda u Ligi, da je Pastor ispao iz Lige šampiona sa Szegedom lani, makar ima sve… Islanđani rade po Bundesligi. Tamo imaju jake sastave, konkurenciju. Radili su i naši i Petković i Hasanefendić jako dobro. Što je razlika? Malo opušten pristup Islađana, kakav vole igrači i kada se posloži ekipa s vođama, kao što su Duvnjak ili Schmidt, drže sve pod kontrolom. To što neko vodi statistiku nije važno, nitko nije glup da ne zna da je krilo promašilo tri šuta. Ili rezati snimke i misliti da si trener. To nije umetnost rukometa nego tehnologija. Samo da ne bude zabune, zaključio je Veselin Vujović
