Sa sajta Evropske rukometne federacije prenosimo zanimljiv članak analitičara podataka i novinara Juliana Ruxa o korišćenju tehnologije i podataka na muškom EHF EURO 2022:
Još su sveža sećanja na to kako je Švedska pobedila Španiju u finalu muškog EHF EURO 2022. Tražeći razloge kako i zašto je momčad Glena Solberga uspela da uzme zlatnu medalju, prvo što upada u oči je vrlo dobar procenat šuta od 71,8 – jasno iznad njihovog proseka od 65,7%.
Kopajući dublje u podatke, primećuje se još jedna stvar: predvođeni playmakerom Jimom Gottfridssonom, Skandinavci su ponovno mogli da diktiraju tempo igre u svoju korist, što je bio istaknuti obrazac u većini njihovih utakmica na EHF EURO 2022.
Švedska je uspešno kontrolisala tempo igre
Među timovima koji su prošli u glavni krug, Švedska je bila reprezentacija sa drugim najnižim tempom igre. U njihovim utakmicama imali su u proseku samo 48,1 posed lopte. Ovaj broj je nastao jer su napadi njihovih protivnika bili vrlo dugi sa prosečno 39,0 sekundi, što je najveći broj među timovima glavne runde. Napadi Švedske, međutim, bili su znatno kraći sa 35,1 sekundom u proseku, što je gotovo tačno prosek svih ekipa.
Razlozi za to mogu biti višestruki. U slučaju evropskog prvaka Švedske, čini se da je to bio i deo njihovog plana igre i znak dobre obrane; (Švedska je imala drugu najbolju odbranu sa 25,5 primljenih golova na 50 napada).
Za finale, brojke Švedske bile su slične njihovim prosecima sa 36,1 sekundom po napadu, dok je Španiji trebalo 37,9 sekundi. Međutim, za ekipu Jordija Ribere ovi brojevi su bili obrnuti od uobičajenih: tokom celog turnira Španija je imala sličnu – ne toliko različitu statistiku o dužini poseda lopte kao Švedska.
Evolucija tempa igre na prvenstvima Evrope
EHF EURO 2022 naravno nije bio prvi turnir na kojem je kontrola tempa bio odlučujući faktor. Za Evropska Prvenstva pre 2016. godine nema tačnih podataka, ali osim za prva dva šampionata 1994. i 1996., postoji dovoljno podataka koji nam omogućuju prilično tačne procene.
Brojke pokazuju da je pre 22 godine broj napada po ekipi i utakmici bio otprilike isti kao danas. Međutim, do 2004. godine beleži se snažan porast, a od 2006. gotovo linearni pad sve do poslednjih godina gde je tempo po utakmici bio na istom nivou. Na EHF EURO događajima 2004. i 2006., na vrhuncu tzv. ‘brze igre“, utakmice su imale gotovo 20 posto više napada nego danas.
Razlozi za ovakav razvoj su višestruki. S jedne strane, tada je fokus bio više na forsiranju tempa, dok se danas radi o diktiranju i kontroli tempa kako bi se dobio najbolji mogući učinak.
Očito je da postoji korelacija sa činjenicom da se najneefikasniji udarci u rukometu, (oni sa devet i više metara), sve ređe izvode. Danas izostaju i brzi nepripremljeni udarci na gol – samo radi ritma. Prvi, drugi i treći talas su, naravno, još uvek sastavni deo dobrog napada i stvaraju vrlo efikasne prilike za postizanje gola, ali ako se ne ostvari dobra šansa za brzi napad, onda svakako treba neko vreme da se dobije najbolja moguća prilika za postizanje gola.
Sa druge strane, i sami treneri su se sve više prilagođavali bržoj igri pa se shodno tome poboljšao i prelazak u odbranu. Naravno da u tom razvoju svakako ulogu imaju i promene pravila igre i suđenja kao što je na primer pravilo šest dodavanja kod pasivne igre.
Povećanje efikasnosti napada
Razvoj ukupnog broja golova po utakmici sličan je razvoju broja napada, jer naravno da postoji uzročna veza između njih: što više napada, to je i više prilika za postizanje golova.
Ako umesto toga pogledamo koliko je napada zapravo uspešno iskorišćeno, slika je drugačija. U 1998. godini na 50 poseda lopte postignuto je samo 23,0 gola. Od tada je na gotovo svakom EHF EURO-u postavljan novi rekord efikasnosti. Ni EHF EURO 2022 nije bio izuzetak: 26,9 golova na 50 poseda lopte u proseku, novi je rekord.
Ovakav razvoj može se pripisati rastućem postotku šuta koji je, pak, takođe posledica smanjenog broja šuteva iz veće udaljenosti. Nasuprot tome, broj izgubljenih lopti ostao je relativno konstantan tokom svih ovih godina.
Dakle, čini se jasnim da samo analiza tempa ne dopušta izvlačenje zaključaka o efikasnosti i uspehu. Pogled na ekipe glavne runde EHF EURO 2022 to potvrđuje. U poretku po tempu, četiri polufinalista ravnomerno su raspoređeni na vrhu, sredini i dnu među timovima glavnog kruga. Sva četiri tima očito su bila uspešna i bolja od proseka u golovima i primljenim golovima na 50 napada.
Stoga se čini da jednostavno forsiranje igre sa sve više i više tempa nije samo po sebi ključ uspeha. Umesto toga, čini se da ga (tempo) treba kontrolisati i koristiti na način koji najbolje odgovara vašem timu.
(Julian Rux je analitičar podataka i novinar. Više njegovih radova može se pronaći na njegovoj web stranici i blogu Handballytics.de kao i na društvenim mrežama: Instagram, Facebook i Twitter).
EHF
