Patris Kanaje, trener rukometaša Monpelijea, živi još jednu godinu svog sna. San je klupa tima iz Francuske koji je prethodne godine bio vicešampion svoje zemlje, a u predstojećoj sezoni će igrati EHF Ligu šampiona. Bez oklevanja, a uoči jedne od utakmica koju Monpelije igra u Doboju na pripremnom turniru, Kanaje je odlučio da sedne na stepenice gradskog igrališta i otvoreno za Arenu sport govorio o sebi, karijeri, klubu, ljubavi prema rukometu i muzici.
Tekst preuzet sa tvarenasport.tv
I prvi odgovor, na pitanje o ciljevima koje ima sa ekipom koja se vraća na veliku evropsku scenu, bio je uz osmeh, kao da se začudio što novinar ne očekuje odgovor u jednoj reči: „pobeđivanje“. Takav je Patris Kanaje.
Uskoro će tri decenije kako ste trener Monpelijea. Koja je tajna uspeha i dugovečnosti?
„Prva stvar – klub je uvek imao samopouzdanja da mi veruje. Druga stvar – naporan i težak rad svakodnevno uvek vode do uspeha i treća stvar – kada ste u klubu dugu želite da ostavite nešto iza sebe i da pomognete da se gradi istorija i tradicija“.
Da li i dalje imate želju i glad za pobeđivanjem i osvajanjem trofeja?
„Postoje razlike i one su meni dobro poznate. Nekada sam voleo da pobeđujem zbog sebe i za sebe. Sada je drugačije – želim da pobedim kako bi igrači osetili čar pobede, kako bi i oni rasli iz utakmice u utakmicu. Pobeđivanje je važno, ali ono što mislim da je suština današnjice je kako vi dolazite do te pobede. Ne samo pobediti, nego i šta radite pre utakmice, kako rezonujete situacije i kako se pripremate za izazov“.
Kako biste opisali jedan svoj dan?
„Ima nekoliko sitaucija koje volim da poredim. Prijaju mi dani kada sam sa ekipom na turniru, kada sam njima posvećen čitav dan. Povratak u klub znači za mene rad na više nivoa, sa ljudima iz drugih sektora u našem klubu. Uvek pokušavam da budem tu kako bih bio siguran da sve funkcioniše baš onako kako bi trebalo. Ali, suština je strast. Imati strast i ljubav prema poslu, klubu je suština, a ja imam tu čast i privilegiju da sam takav“.
Gde ide rukomet, u kom pravcu se razvija pomenuta sportska grana?
„Rukomet postaje svetski i globalni sport. Imam priliku da radim u klubu u kojem je zastupljen veliki broj internacionalaca, momaka koji dolaze iz različitih zemalja, donose drugačije kulture. Zahtevno je kada imate toliko različitih karaktera, ali, na kraju dana, sve se svodi na jednu stvar – rukomet. On je isti na svim meridijanima“.
RUKOMET UZ KNJIGE, MUZIKU I GITARU
„Rukomet jeste moja strast i opsesija tokom većeg dela vremena u jednom danu, ali, postoji prostor i za druge stvari. Volim da čitam i čitam mnogo. Sviram gitaru i prija mi muzika. Uživam u notama bluza i sola“.
LIGA ŠAMPIONA, PARTIZANOVI DRESOVI ZA MONPELIJE I PRVA TITULA PRVAKA EVROPE
Odigrali ste mnogo utakmica u Evropi, u Ligi šampiona. Međutim, ostaće upamćeno da ste protiv Partizana, u Srbiji, igrali u opremi tima iz Humske. Sećate li se te utakmice?
„Sećam se toga vrlo dobro. Treneri ne vole neprofesionalnost , a mi smo napravili veliku grešku jer smo zaboravili torbu sa dresovima. Na kraju smo igrali u opremi Partizana. Jeste, sa jedne strane simpatično, ali, to je veliki minus za nas“.
Da li je istina da ste 2003. nakon što ste izgubili prvu utakmicu finala Lige šampiona, odlučili da se tim okrene prvenstvu Francuske i da ste se, praktično, predali?
„Istina je. Nakon što smo u prvoj utakmici izgubili, za mene je nacionalni šampionat postao bitniji. Međutim, kada sam sa igračima razgovarao jasno sam video njihovu želju, volju i htenje da se pobedi revanš i da se podigne ugled i imidž kluba. Prednjačio je momak sa Balkana Mladen Bojinović. Tada je sve kliknulo, momci su stekli neophodan timski duh i pobedili više od 10 razlike. To je bila prva Liga šampiona koju smo osvojili“.
Postoji li utakmica koje se rado sećate i koja Vam je bitnija od drugih?
„Uvek kažem da je navažnija utakmica ona naredna. Živim tako da se ne vraćam i ne osvrćem na prošlost. Uvek gledam napred, prema sledećoj utakmici, sezoni i mislim da je to jedan od bitnih elemenata za uspeh“.
Opisuju Vas kao izuzetno posvećenog, studioznog trenera i čoveka koji polaže pažnju na detalje. Da li biste mogli da opišete sebe u pogledu metodologije rada?
„Važno je graditi tim koji može da pobedi utakmicu, osvoje titulu, ali i da napreduje kao grupa. Takođe, veoma je važno kreirati ekipu koja će u današnje vreme gledaocima priredili predstavnu, ono zbog čega dolaze u halu. To je moja metodologija rada. Da, kao i mnogi treneri, polažem pažnju na detalje, jer mislim da su bitni“, da su oni suština, zaključuje Patris Kanaje.
LIGA ŠAMPIONA – KAP KOJA JE PRELILA ČAŠU
Gi Ru, nekadašnji trener fudbalskog kluba Oker, proveo je 44 godine na klupi tog tima. Sledeći Francuz koji se pojavljuje na listi dugovečnosti je Arsen Venger koji je vodio Arsenal 29 godine. Čuvši da se priča o njima dvojici, Kanaje se nasmejnao i poručio: „Ali pomenuta dvojica nikada nisu osvojili Ligu šampiona. Šalu na stranu, važno je pokazati da ste sposobni da predvodite tim i da ste spremni da budete trener na terenu i van njega.“