U pokusaju da predstavimo jednu novu generaciju trenera koji dolaze u Evropskom rukometu, danas prenosimo razgovor Erika Matea, trenera koji je siroj javnosti postao poznatiji 2016-e kada je imenovan za pomocnog trenera Monpeljea, a od 2018-e predvodi jedan od najboljih klubova Francuske – Samberi. Povod za razgovor bilo je njegovo postavljenje za asistenta u muskoj seniorskoj reprezentaciji Francuske
U reakciji na predlog Guillaumea Gillea, rekli ste: „telefonski poziv francuskog nacionalnog tima bio je dovoljan da me uveri“. Sigurno nije bilo tako jednostavno, zar ne?
Kad primite takav telefonski poziv, bez previše razmišljanja, želite reći da. Ali naravno, puno stvari se racuna. Na primer, složenost radnog opterećenja sa vašim osnovnim poslom, mogućnost brze promene, bez narušavanja kvaliteta rada na bilo kojoj strani.
U trenutku kada Francuski rukomet ima problema bilo bi nedosledno reći ne. Sa Guillaumeom, kog nisam prethodno licno znao, sam odmah osetio da bi to moglo uspeti među nama. Geografska blizina Guillaume-a takođe olakšava. Ubrajala se naravno i činjenica da je sadašnji tim proizvod rada federacije u zadnjih 10 godina i mog prisustva u U21 timu sa Yohannom Delattreom. Znam većinu igrača na taj način i to će takođe olakšati odnose.
Nije li uloga asistenta bila prepreka vašem angažmanu?
Imam tri sezone iskustva kao pomoćnik u klubu na vrlo visokom nivou. To nije nešto što mi uopšte smeta i frustrira me. Umesto reči asistent, više volim engleski izraz „pomoćni trener“, koji mi se čini realističnijim. Tokom prvog okupljanja Guillaumeu je postalo očito da zauzima ovu poziciju, da bude vođa ljudi i projekata. Takođe on je svestan da još nije trenirao i upravljao. Tu će se i moja uloga malo razlikovati od uloge koju sam imao uz Patricea Canayera.
U medijima se puno govori o mogućnosti raskola između rezultata vašeg kluba i vaše uloge u reprezentaciji Francuske …
Ne zanima me puno bas sve to. Nakon priprema reprezentacije, sa Chambéryjem smo izgubili meč u Nîmesu. Sutradan smo na društvenim mrežama videli karikaturu muškarca kako drži devojku za ruku (Chambéry) i okreće se drugoj devojci (francuski nacionalni tim). To me je nasmejalo, jer u kojem god smeru da je FFHandball krenuo, bio bi otvoren za kritike i kritike. Mislim da smo morali isprljati ruke i toga se ne bojim. Sviđaju mi se izazovi povezani s velikim avanturama, poput francuske reprezentacije i izgleda da idemo na Olimpijske igre. To mi daje energiju i odlučnost.
Euro ste pratili sa svog kauča, a da niste znali da ćete posle biti traženi. Kakva su bila vaša razmišljanja o utisku o francuskom timu u to vreme?
Očito nije bilo baš uzivanje gledati, ali nista ne dolazi preko noci, i jednostavno ste mogli da osetite da nešto nije u redu. Kad niste unutra, ne znate što se događa. Doduše, ovo je bilo vrlo loše izdanje, ali mora se staviti u ukupnu perspektivu, jer je vrlo malo ekipa bilo uspešno pre Olimpijskih igara. Kvalitetnim protivnicima i u okviru nove formule takmicenja nema mjesta za greške, što dokazuje i eliminacija Danske. Da postoje bilo kakvi dokazi, bilo bi ih puno lakše identifikovati. Neuspeh je višefaktorski.
Format klupskih takmicenja nije uporediv sa onim od selekcija?
U klubu se možete prilagoditi kako odmiču nedelje i kako traju pripreme. Znao sam reći: „Imamo vremena, ali vreme leti. „S druge strane, u francuskom timu“ nemamo vremena i vreme takodje leti. „Interesuje me da doživim takav sistem koji neosporno zahteva puno reaktivnosti i koji nužno umnožava emocije. Moramo biti još osetljiviji, ne odlagati i brzo optimizovati.
Kako biste saželi svoju filozofiju ili svoja uverenja u rukometu?
Nemam jaka uverenja o rukometu. U stvarnosti, moje svakodnevno uverenje je rad i strogost, okvir na poslu. Kad sam stigao u Chambéry, mislim da su to svi primetili. Svoje zahteve namećem drugima. U francuskoj reprezentaciji imamo posla sa igračima vrlo visokog kvaliteta koji imaju sopstvenu osetljivost i način na koji vide stvari. Ideja je stoga staviti ih u najbolje uslove. U rukometu uživam u odbrani i trčanju, u tranziciji kao i borbi specifičnoj za naš sport. Čak i ako postoji obaveza rezultata, cilj je takođe pružiti zadovoljstvo nudeći atraktivnu i spektakularnu igru.
Jeste li pod uticajem određene škole, jugoslovenske, skandinavske, igrača, trenera?
To je moja priroda: nikada nisam nikoga obožavao. Kad sam bio tinejdžer, nisam bio ljubitelj muzičara ili komičara. Nikad nikoga nisam pitao za autogram. U stvarnosti me sve struje malo privlače. Francuska se kultura hrani svim strujama da stvori nešto svoje. To je takođe odraz socijalne kulture naših timova.
Da moram imenovati nekog trenera, to bi bio Sylvain Nouet. Kad je on bio odgovoran za muški sektor, ja sam bio u centru Poitiers i u to smo vreme bili u redovnom kontaktu. Svidela mi se njegova metodologija treninga. To je nešto što me nadahnjuje u svakodnevnom radu. Takođe se dobro prepoznajem u njegovoj radnoj sposobnosti.
Trenersku karijeru započeli ste u Courbevoieu, sa ženskim timom na nivou skole rukometa. Ponosite li se što ste presli sve ove nivoe?
Zaista je ponos uspeti, a da nisam bio deo serije vrhunskih igrača. Ranije, dok sam bio mladi trener, to su studirali profesori sporta. Danas se model promenio jer su većina, ako ne i svi treneri, bivši vrhunski igrači. Nisam za sebe imao plan karijere. Samo sam iskoristio prilike sa željom da se prihvatim izazova. Nikada se ne zamaram izazovima sa kojima se suočavam.
Rukomet zauzima veći dio vašeg života: je li to način da se potpuno prepustite svojoj strasti i podnesete žrtve?
Rizikujući šok, moj se život vrti oko rukometa, ali to bi moglo biti i nešto drugo. Rukomet mi nikada nije bio u krvi niti velika strast. Okolnosti su ono zbog cega sam postao trener jer uopste nisam bio predodređen. Ali kad jednom krenem tim putem i budući da ne volim stvari da radim polovično, uvek se uključim sa 200%. Radije bih govorio o posledicama nego o žrtvama. Samac sam, to nije prozivanje ljudi – i nisam frustriran nikakvim nedostacima. To je život. Kad nešto radim, volim da u to uložim sve vreme i energiju.
Kako organizirate svoj raspored između vašeg Chambéry kluba i francuske selekcije?
Ovo je tačka oko koje smo se složili s Guillaumeom. Od ponedeljka do dana utakmice želim razmišljati samo o svom timu u Lidl StarLigue. Tako sam postavio nekoliko vremenskih termina jer više nisam dostupan od petka do nedelje, takođe zato što smo eliminisani iz Evropskog kupa i Francuskog kupa.
Koja je vaša metoda za pregled i analizu utakmica?
U stara vremena volio sam gledati utakmice u celosti kako bih pokušao uočiti neka druga ponašanja i okolnosti. Potrebno je strašno puno vremena jer se obično prosipate u posmatranju. Sada gledam samo sekvence u nizu.
Koji ćete volumen podudarnosti analizirati kako biste se pripremili za Olimpijske kvalifikacije?
Već sam pogledao desetak utakmica francusku selekcije kako bi mogao da sarađujem sa Guillaumeom, na temelju naših zajednickih zapažanja. Zatim se spremam da dobro proučim naša tri protivnika.
