Veoma interesantno izlaganje koje su prisutni pozdravili aplauzom imao je profesor Branislav Pokrajac, olimpijski pobednik, i kao igrač, i kao selektor. On se osvrnuo na više aspekata trenerskog posla, ali i izneo svoje viđenje trenutka u srpskom rukometu.
– Često čujemo “kontinuitet” u izveštajima Saveza posle velikih takmičenja. Najčešće smo na takmičenjima, pa samim rezultatom proglašavamo to što smo učestvovali? Vidim da se posle SP junior u Brazilu govorilo o disciplinskim prekršajima, pričalo se o situacijama koje jedan reprezentativac ne sme sebi dozvoliti. Selektor kadeta je posle SP u Rusiji govorio o tome da veliki broj igrača ne poštuje državni dres. To je početak svega – rekao je Pokrajac i dodao:
– Radeći na jednom projektu RSB-a pre par godina sa juniorima Crvene zvezde, saznao sam da oni plaćaju članarinu. To je katastrofa, taj sistem. To znači da, u stvari, mi nemamo nikakav sistem, kako kvalitetom ići od početka do kraja, od najmlađih do senior. Ranije smo imali testove obima šake, i ti odmah vidiš, kako mu stoji šaka, da li je dete za rukomet ili ga šalji u košarku. To je bilo nekada, a danas nam deca plate članarinu i to je dovoljno. Nekada junior nije mogao da igra, ako nije bio odličan u školi, a danas kada pitaš decu, kažu “igram rukomet, kakva škola?”. O tome niko živ ne brine.
Izneo je Pokrajac i interesantan detalj iz vremena kada je radio u Portu:
– Kada sam došao u Porto, brzo sam shvatio da igrači taktičke ideje prihvataju brže od naših igrača. Pitao sam Belog Petrića i još jednog stranca zašto je to tako, bilo mi je čudno, s obzirom na nivo rukometa u Portugaliji u odnosu na naš. Rekli su mi, desno krilo je treća godina Medicine, kao i levi bek, ovaj studira Pravo, ovaj DIF, jedan Građevinu. Ne može se bez obrazovanja. Bili su spremni da uče. Evo sada vidimo da portugalski šampion pobedi srpskog u sred Novog Sada. Normalno je da ljudi lakše shvataju i prihvataju kada poseduju određeni nivo. Bez školovanja nema ništa.
OD NEŠKOLOVANOG ČOVEKA – ŠKOLOVAN TRENER?
Produbio je Pokrajac priču o nedostatku obrazovanja u rukometnom svetu…
-Ko stvara igrače? Imamo igrače koji su neškolovani, završe karijeru, i pošto nemaju šta da rade, posle par godina požele da budu treneri. A, kako od neškolovanog čoveka napraviti školovanog trenera? To je alhemija koja ne funkcioniše. O tome bi i Savez trebalo da vodi računa. Veza između Fakulteta i Saveza mora da funkcioniše – rekao je Pokrajac i izneo primer iz Austrije:
– Pedagoška praksa u Austriji je vezana za odlazak u neki od nemačkih klubova gde provedu neko vreme. Onda se sastanu, pa razmene iskustva, naprave seminar o tome. Ovde nisam smeo da šaljem student u klubove.
ŠTA ĆE SRBIJI SELEKTOR?
– Šta želimo? Da popunimo reprezentaciju? Igrači, pre svega, moraju da igraju u klubu. Uvek je bilo, klub daje material, a reprezentacija pravi svetsku klasu. U sistemu gde imaš dve nedelje da se spremiš, igrači moraju da se spremaju u klubu za reprezentaciju. Moraš da imaš sistem od kadeta, preko juniora, da taj neki igrač bude spreman za seniorsku reprezentaciju. Često kažem, dihtung iz BMV-a ne može u Mercedes. Mora da se zna šta se radi od početka do kraja, a kod nas, svaki trener ima svoju filozofiju, svaki direktor “fura svoj fazon” – rekao je Pokrajac i nastavio:
– Uvek će neko biti nezadovoljan zbog toga što nije pozvan. To je normalno ako imaš 35 kandidata. Ko igra, o tome odlučuje trener reprezentacije, ovde smo čuli – selektor. Zašto rukomet ima selektora? Peruničić i Atanasov znaju, po nomeklaturi sportskih zanimanja, da imaš trenera, na 4-5 nivoa. Svaki nivo precizno ima određene kvalifikacije koje moraju da se poseduju. Ne postoji zanimanje selektor, pa zato ni kvalifikacije. Zašto imamo selektora, a nemamo trenera, jer za trenera moraš da imaš kvalifikacije, a za selektora ne. Šta će rukometu selektor, pitam ovaj skup? To nam se vrlo često i dešava. Da imamo takve na čelu selekcija.
SASTAVITI A NE SPAJATI…
– Reprezentacije ne treba sastavljati, nego spajati. Za to nije dovoljno da znaš dva-tri šablona. Još je Vlado Štencl rekao da je rukometaš desetobojac sa loptom. Trener mora biti sposoban da ga prati i razvija, a ne dva kruga okolo i onda šablon. Napad treba da traje dok ne nadigraš odbranu, a ne da šutneš posle jednog šablona. Da bi došao do toga, potrebno je vreme. Poenta svih mojih ekipa je bila da igraju što prostije, ali onda svi pomisle da mogu to isto, pa te onda sklone…
