Bojana Popović je bila tužna, ljuta, razočarana, nervozna nakon poraza od Norveske (35:23).
– Toliko sam razočarana u neke stvari. Moj mozak ne može da shvati da igračice onako hrabro odigraju 1. poluvreme, pokažu Norveškoj zube i možda bi vodile da nije bilo one dve (sestre Bonaventura), a onda onako odigraju drugo poluvreme. Dogovor je bio da igramo disciplinovano u napadu, da se vraćamo, a opet su nas nekoliko puta iskontrirale u 1. poluvremenu. U drugompoluvremenu je bio dogovor da tako nastavimo, da poštujemo loptu, da igramo akcije do kraja, ali smo počeli da izmišljamo, jer su to takve glave. Počeli smo da dajemo neke pasove, a prosto je nemoguće da se bilo ko vrati na tehničke greške, pogotovo ne protiv Norveške, koja nas je pet puta iskontrirala na startu 2. poluvremena i ‘pale’ su glave.
Onda se više ne igra rukomet ni blizu onog koji znaju, ne igraju više ništa. Teško je analizirati, probalo se i jedno, i drugo i treće, ali se ide u melanholiju, koja je meni nerazumljiva. Bavimo se sportom zato što ga volimo, zato što u njemu uživamo, što volimo da se nadmudrujemo i ne mogu da shvatim da me dve loše stvari poremete. Probala sam da pričam, ali to nije dopiralo do njih. Meni je to najžalije. Radimo puno na tim stvarima, da se stekne stabilnost, ali igrači odlutaju i kao da kažu ‘šta ima veze’. To je meni neprihvatljivo, u tom svetu nikad nisam živela, ne mogu da prihvatim da se neko preda i dozvoli sebi da ga neko pretrči.
U noći između petka i subote, u 4 časa po našem vremenu, duel sa Južnom Korejom.
– Ukazivala sam da je najbitniji meč sa Korejom, da kroz duel sa Norveškom možemo da gradimo neke stvari. Da je drugo poluvreme protiv Norveške bilo za nijansu slabije i da smo izgubile ne bi bilo bitno, jer se sticalo samopouzdanje za ono što sledi. Jesu kvalitetnije, ali ne možemo da kad gubimo šest razlike mislimo da je gotova utakmica, da ne možemo da pobedimo i hajde onda da izgubimo 10 razlike. To je pakleno razmišljanje. Čeka nas Koreja i ako odigramo oba poluvremena kao prvo protiv Norveške, možemo da dobijemo većinu ekipa. Ali, moramo da namestimo glave da igramo 60 minuta, a ne 30”, zaključila je selektorka Crne Gore, Bojana Popovic
Iako nije bila u najužem krugu favorita za veliki rezultat na žesnkom olimpijskom turniru, očekivalo se mnogo više od Mađarske u Tokiju. Sa tri poraza u isto toliko mečeva, šanse za plasman u četvrtfinale postale su samo teoretske, a u njih ne veruje previše ni selektor Gabor Elek.
On je bio razočaran porazom od Rusije 38:31 (22:17), a kao so na ranu došla je povreda ramena Zite Šučanski, koju će morati da zameni u sastavu.
-Odbrana se očigledno još uvek nije uigrala, a protiv Ruskinja smo praktično igrali bez golmana, mada ni one ne mogu puno sa ovako lošom defanzivom. Nije moguće pobediti Rusiju sa ovakvom igrom. Nažalost, povredila nam se i Zita Šučanski, moraćemo da je zamenimo, istakao je selektor Gabor Elek
Najprijatnije iznenađenje dosadašnjeg toka ženskog olimpijskog turnira, reprezentacija Švedske, izbegla je prvi poraz na takmičenju zahvaljujući svojoj golmanki Džesiki Ride. Ona je odbranila sedmerac Gras Zadi u poslednjem trenutku fenomenalnog dvoboja sa Francuskom, i donela vredan remi selekciji „Tri Krune“, nakon startnih pobeda nad Španijom i Rusijom.
Selektor Skandinavki, Tomas Aksner, bio je jako zadovoljan krajnjim ishodom, ali je svestan da je njegova ekipa mogla i više, s obzirom da je u samoj zaršnici vodila 28:26.
-Oberučke bih prihvatio bod da mi ga je neko ponudio pre meča. Mnogo smo se potrošili, devojke su jako loše otvorile utakmicu i morale da jure rezultat. Uz puno napora su uspele da preokrenu, dobro su iskoristile greške protivnika, ali su mu onda vratile istom merom. Trebalo nam je mnogo više koncentracije u poslednja dva napada – rekao je švedski selektor, čijem timu do kraja grupne faze preostaju mečevi sa Mađarskom i Brazilom.
