Na konferenciji za medije u prostorijama Rukometnog saveza Srbije predstavljen je selektor muške reprezentacije Srbije, Nenad Peruničić. Uz prisustvo čelnih ljudi Saveza i velikog broja predstavnika medija, novi šef stručnog štaba Orlova, izneo je svoja razmišljanja:
– Želim da se zahvalim na ogromnoj podršci koju dobijam svakodnevno od svojih kolega i članovima Upravnog odbora na jednoglasnoj odluci da me podrže. Prvi utisak je osećaj ogromno zadovoljstva, ponosa i časti, svega onoga na koji način gledam na to mesto i Srbiju. Veliki izazov i odgovornost koje se ne plašim. Svestan sam trenutka i onog što me čeka, u životu se nikada nisam plašio izazova. Videćemo na kraju učinak onoga što želim da uradim. Daću maksimum, onako kako sam to radio i kada sam bio igrač, i u mojoj Crvenoj zvezdi. Teško je već duže vreme, ali uzimam vruć krompir sa velikim zadovoljstvom. Ne plašim se onog što me čeka, jer znam da ću biti svoj, da ću živeti za reprezentaciju i rukomet, kao što sam i do sada živeo. Još jednom hvala svima. Izazovi me nikada nisu plašili. Uvek sam težio ka boljem i većem dajući sebe. Tako će biti i ovog puta. Nisam tremaroš, ali jedna vrsta treme postoji. Ovo je nešto o čemu mašta i sanja svaki trener koji želi nešto ozbiljno u svojoj karijeri. Ogroman izazov koji prihvatam punog srca. Neću tražiti nikakva opravdanja i alibije, jer sam za svoje ciljeve spreman da poginem. Sve što me čeka prihvataću na pravi, sportski način – rekao je Peruničić i prokomentarisao potencijal sa kojim srpski državni tim raspolaže:
– Momci koji su izneli teret kvalifikacija u jednom zaista teškom trenutku pokazali su se na ljudskom planu, prikazali jedan ogroman motiv i srčanost, sve što je svojstveno ovom podneblju, jedan maksimalan fajt na terenu, nešto što niko ne može da ti oduzme, bez obzira ko je protivnik preko puta. Možda grešim, ali sa mnogo respekta i poštovanja smo ulazili na teren sa raznim protivnicima. Činjenica jeste da su to osvajači medalja, ali kada izađeš na teren, onda je tvoja želja protiv njegove. Imam običaj da kažem „uradi danas da ne bi žalio sutra za onim što je prošlo“. To učim moje igrače u Zvezdi koji su daleko slabijeg kvaliteta. Bio sam kritičar, i očekujem kritike. To se podrazumeva. Najviše sam kritičan bio prema tim stvarima. Oduvek sam imao utisak da smo ostali nedorečeni u tom motivu, a najmanje sam komentarisao stil igre, način odbrane. Reprezentacija je nešto što radiš ljudski kada dođeš iz kluba. Daš sebe na jedan način, igranje za reprezentaciju je nešto što ne može da se meri sa klubom. Igranje sa drugovima, kolegama, za svoju zemlju, to je nešto što ne može da se meri ni sa čim. Da budemo ono što jesmo, to mi je prvi cilj. I u naše vreme smo bili slabiji od svetskih i olimpijskih šampiona, ali smo uvek izlazili ratnički raspoloženi. Protivnici su izlazili znajući da igraju sa Srbima i da ih čeka velika borba. To je sport, tako ga priznajem – zaključio je Peruničić.
