Nakon preuzimanja najbogatijeg ruskog tima švedski stručnjak Per Johansson istakao je da je Rostov veliki izazaov a Crna Gora prilika za Olimpijske igre.
Konačno je poznato ime novog kormilara „Rostov-Don“, to je poznati švedski trener koji je na čelu crnogorske reprezentacije
- Mislim da je ovo najbolja šansa u mom životu za osvajanje Lige šampiona. Moj ugovor sa Rostov-Donom bio je veliki događaj, posebno za Šveđane. Najautoritativnije novine i internet resursi blokirali su mi telefone. U ekipnim sportovima prvi sam švedski trener koji je vodio klub u Rusiji. To nije bio slučaj u fudbalu, košarci ili rukometu. Pre toga moji sunarodnici bili su poznati samo u KHL-u. Interes podstiče i činjenica da je „Rostov-Don“ poznat u rukometnoj Evropi kao jedan od super klubova.
Izgleda da se ovog proleća niste baš lepo rastali sa „Bukureštom“?
- Ništa slično. Moj odlazak nema nikakve veze sa sukobom koji se dogodio između mene i Florentina Pera neposredno nakon utakmice između Bukurešta i Valcee. To je zaista bio moj poslednji meč kao pomoćni trener rumunskog kluba, nakon čega sam odmah otišao u Podgoricu da okupim reprezentaciju Crne Gore. Onda je izbila pandemija i otišao sam kući u Švedsku. Moj ugovor sa rumunskim klubom bio je kratkoročan – od 1. februara do kraja maja. Dakle, sve je bilo unapred isplanirano. Krajem proleća „Bukurešt“ se odlučio za novog pomoćnika, Vasilea. Bila je to bivša rukometašica kluba i rumunske reprezentacije Julia Kurea.
Smeta li vam što ponovo postajete honorarni trener? Postoji još – rade za dve zemlje. Na primjer, Ambros Martin prekinuo je odnose s rumunskom reprezentacijom pre nešto više od godinu dana i rekao da su rad sa klubom i reprezentacijom u različitim zemljama potpuno nerealni.
- Imam odlične odnose sa crnogorskim savezom. U mom ugovoru postoji klauzula koja mi omogućava paralelni rad sa klubovima. Od kako sam na čelu crnogorske reprezentacije, dva puta sam prihvatio poziv Bukurešta. A sada se pojavila varijanta „Rostov-Don“, koju jedva bih mogao da odbijem. U ključnom razgovoru sa direktorom rostovskog kluba Antonom Revenkom bio sam izuzetno iskren i rekao da želim nastaviti rad sa crnogorskom reprezentacijom. Nije imao ništa protiv, što znači da su u trenutnoj situaciji sve stranke zadovoljne mojim statusom honorarnog trenera.
Jeste li sigurni da ćete ostati trener crnogorske reprezentacije do Olimpijade u Tokiju?
- Moj trenutni ugovor u Crnoj Gori važi do kraja Evropskog prvenstva u Decembru. Zaista se nadam da ću imati šansu da crnogorsku reprezentaciju odvedem na Olimpijske igre. Počeo sam da radim tamo pre gotovo tri godine, malo pre Svetskog prvenstva 2017. godine. Pregovori sa crnogorskom stranom su pri kraju, ali nadam se da ću tokom naredne sezone imati dva izuzetno odgovorna posla: u Rostov-na-Donu i u crnogorskoj reprezentaciji. Savršeno razumijem obim i složenost takvih opterećenja. Ali u slučaju nacionalnog tima, meni je to ipak lakše nego kolegama iz drugih zemalja, jer se jezgro crnogorske reprezentacije tradicionalno okuplja u Budućnosti, a još nekoliko igračica igra u Rumuniji i Mađarskoj. Osećam da mogu izdržati režim rada na dva mesta. „Rostov“ je veliki izazov, Crna Gora je prilika da odvedem svoj tim na Olimpijske igre. Ako na kraju ove sezone postane jasno da ne radim dobro, tada ću morati da odredim prioritete i napravim izbor.
Šta možete reći o Rostov-Donu?
- Mislim da ništa ne treba menjati u sistemu koji je izgradio moj prethodnik Ambros Martin. Još nije donesena odluka, a o tome još nisam komunicirao ni s jednim verovatnim pomoćnikom – Tomašom Glavatyjem i Tatjanom Bereznjakom. Štaviše, nisam ni razgovarao sa svojom zemljakinjom Anom Lagerkvist, novopečenom pivotmenkom Rostov-Dona. Ambros je uradio sjajan posao, a bilo bi glupo da od toga nemamo koristi. Među prvim akcijama bio sam u kontaktu sa mojim rostovskim kolegama i fizioterapeutom Srbinom Sašom Matićem, koji je neko vreme radio u Budućnosti. Moramo se čuti i odlučiti o najbližim planovima.
Najvažnije pitanje: kada ćete se pridružiti timu?
- Obe strane – uprava kluba, moj agent i advokat – će raditi u istom pravcu kako bi ubrzali papirologiju. To je najmanje dve sedmice. Ali možda i više.
Čini li Vam se kao dobar scenario ponovno ujedinjenje sa ekipom u prvom meču Lige Šampiona protiv Ferencvaroša u Mađarskoj?
- Ovde su pomerane slučajnosti. Kada sam prvi put došao u „Bukurešt“, prva utakmica je bila sa „Ferencvarošom“. Ove zime, kada sam bio treći put u Bukureštu, prva utakmica Europskog kupa ponovo je bila protiv Fradija. A sada je tamo ponovo zakazan moj debitantski meč – treći put na mom trenerskom putu.
Nepotrebno je pitati Vas o ciljevima u Rostovu.
- Nije u potpunosti korektno govoriti o mojim ličnim ciljevima, jer idem u jedan od najambicioznijih klubova u Evropi. I pre mog dolaska, bio je pred zadatkom da osvoji Ligu šampiona. Zapravo, to je i bio razlog da sam pristao na predlog iz Rusije.
