Martin Albertsen voli da bude inovator. Četrdesetdevetogodišnji Danac, koji je morao da prestane da igra rukomet sa 22 godine nakon teške povrede, prilično je rano počeo trenersku karijeru i već je sa 25 godina stigao u stručni štab Viborga HK. 2003. /04 sezone bio je glavni trener ženskog tima – i osvojio tri trofeja Danske lige, Danskog kupa i EHF kupa. Zatim je prešao u nemački klub HC Lajpcig.
Posle dve godine vratio se u Dansku, preuzeo Randers, zatim Viborg i kasnije Kobenhavn, pre nego što je 2014. dobio još jedan poziv iz Nemačke, u roku od tri godine usmeravao je ambiciozni klub Bitighajm od sredine tabele do vrha Bundeslige i finale EHF kupa. Istovremeno je započeo novi projekat u Švajcarskoj i postao glavni trener švajcarske ženske reprezentacije, a kasnije i šef novoizgrađene omladinske rukometne akademije švajcarskih devojaka 2020. godine, kada je napustio Bietigheim.
Albertsen je formirao novu generaciju i podmlađenu reprezentaciju, koja je dospela na njihov prvi EHF EURO 2022. godine. Švajcarska je 2024. godine sudomaćin EHF EURO – ali bez Albertsena na klupi kao što su u junu 2023. Albertsen i Alan Hajne (koji je bio njegov pomoćni trener u reprezentaciji Švajcarske) imenovani su za nove trenere FTC. Posle više od 15 godina, finalisti EHF Lige šampiona 2023. razišli su se sa svojim trenerom Gaborom Elekom. Ferencvaroš je prvi put u istoriji imenovao strane trenere.
U ovom intervjuu Martin Albertsen za EHF portal, govori o svom startu i ambicijama i zašto je FTC za njega „prilika koja se pruža jednom u životu“.
Poslednjih nekoliko nedelja živite i radite u Budimpešti – kako ste počeli?
- Svi znaju Budimpeštu kao domaćina FINAL4 EHF Lige šampiona i kao briljantan grad za život. Moja porodica i ja zavoleli smo ovaj grad od prvog trenutka i velika mi je čast biti trener ovog kluba. FTC nikada nije imao stranog trenera – a sada smo Alan i ja prvi koji smo to uradili.
Od vas se očekivalo da vodite reprezentaciju Švajcarske na EHF EURO 2024 na domaćem terenu – šta se tada dogodilo?
- Naravno, to je bila velika tajna, kada nas je FTC prvi put kontaktirao i još uvek sam imao važeći ugovor sa Švajcarskom federacijom do kraja 2024. Dakle, obe strane su morale da pregovaraju i da se dogovore – i na kraju sam ja više nego srećan što sam ovde.
Konačno, koji je bio razlog da se FTC-u kaže da?
- Živim u sadašnjosti – i siguran sam da smo uradili sjajan posao da izgradimo ovaj novi, mladi švajcarski tim od nule kada smo implementirali omladinsku akademiju. Odjednom smo dobili dve izuzetno zanimljive ponude: da vodimo švajcarski tim na EHF EURO 2024 kod kuće ili da preuzmemo poznati i veoma uspešan i ambiciozan klub. Oba projekta su odlična, ali prilika da se pridružite FTC-u bila je prilika koja se pruža jednom u životu. Nikad ne znaš da li ti se opet ukaže ovakva prilika, a moj instinkt je rekao: uradi to, Martine!
Šta je bio glavni zadatak na početku?
- Imamo novi početak za ceo klub. Posle 15 godina sa Gaborom Elekom kao glavnim trenerom i mađarskim kao glavnim jezikom, sada internacionalizujemo klub. Engleski će biti jezik broj jedan u obuci, ali naravno, Alan i ja ćemo pokušati da naučimo mađarski, iako znamo koliko je ovaj jezik drugačiji za učenje. Ovo će potrajati. Imaćemo mešavinu igrača i mešavinu kultura, a već smo prepoznali mogućnosti koje nudi ovaj veliki klub, uključujući i njegovo čuveno fudbalsko odeljenje. Pokušaćemo da iskoristimo mnoge sinergije u klubu.
Trenirao si mnoge timove ranije, a do nedavno reprezentaciju – da li je bilo teško ponovo se vratiti na klupski nivo?
- Nije velika promena prelazak iz reprezentacije u klupski tim. Za mene je izuzetna sreća biti svaki dan u sali sa svojim igračima, ovo je bila najveća razlika, iako sam bio trener u švajcarskoj omladinskoj akademiji. Za trenera je od suštinskog značaja da ima ovakav svakodnevni život sa igračima kako bi ih doveo napred i poboljšao ih. Pun sam energije i motivacije.
Zašto ste nastavili da radite sa svojim pomoćnim trenerom Alanom Hajneom u Budimpešti?
- Alan i ja imamo ogromno iskustvo u klubovima – on je bio u Viborgu i Nantu, ja sam bio u Viborgu i Bitigajmu. Poznajemo se jako dobro – i trenutno je trend da trenerski timovi sarađuju i zajedno ulaze u klub.
Slučajno, i FTC i njihovi najveći domaći rivali sada imaju danske trenere…
- Koincidencija je da Đer i FTC treniraju Danci – a rukomet ima dosta slučajnosti. Mađarski klubovi su ambiciozni, a mađarski su atraktivni za strane, uglavnom skandinavske, trenere.
Kada pričate o ambicijama – da li to povećava pritisak na vas, jer je FTC stigao do finala Lige šampiona 2023?
- Ne ocenjujem kao dodatni pritisak to što smo preuzeli FTC odmah posle njihovog najvećeg međunarodnog uspeha. Ovaj klub je uvek imao sjajne timove i toliko su radili decenijama koje su došle do toga – i naravno da su zaslužile da budu u finalu. Bio je to vrhunac evolucije ovog kluba. Mnogi timovi ciljaju na to i nikada ne uspeju, podudarnost u evropskom ženskom rukometu postaje jača iz godine u godinu. Ovo finale je bilo mega vrhunac za sve igrače, jer nikad ne znate da li ćete ponovo otići tako daleko u ostatku karijere. Zbog toga je ulazak u finale prošle sezone čak povećao Alanovu i moju volju da odem u Budimpeštu. Ovo je bio još jedan motiv više za nas.
Ali da li ćete dobiti vremena da sprovedete svoje ideje?
- FTC je strpljiv klub, imajući na umu ovaj novi početak. I stvarno volim te projekte, kada možete da napravite nešto novo. U Bietigheimu smo počeli skoro od nule, u Švajcarskoj sam mogao da izgradim novu akademiju.
Šta vas je najviše impresioniralo u novom timu?
- Tim je dobro uvežban – i ono što sam shvatio već u prvim nedeljama, ovaj tim ima veoma posebnu vrstu timskog duha, od kojeg pojedini igrači izuzetno profitiraju. Kombinacija mladih i iskusnih igrača, mađarskih i stranih igrača čini ovaj tim tako posebnim – i svi oni imaju ogromnu ambiciju da nešto osvoje.
Da li će FTC stil igre postati skandinavskiji sa dva danska trenera?
- Stil igre će biti još jedna mešavina kultura – sa mađarskim i skandinavskim sastojcima. Najpre se radi o individualnom razvoju igrača. U poređenju sa prošlom sezonom, trčimo više – a to ne znači automatski da je brzina veća. Ali, prokletstvo, kada trčite na duže udaljenosti, možete postići više golova u kontranapadima, i to će biti ključ našeg stila.
Uspešno igranje Lige šampiona je jedan cilj, osvajanje trofeja u Mađarskoj drugi – kako ćete se nositi sa tim ambicijama i kako sprečiti da se igrači iscrpe?
- Kada trenirate klub koji se takmiči u višoj ligi poput Mađarske, Francuske, Danske ili Rumunije i Ligi šampiona, to je uvek balansiranje u pogledu opterećenja. Dva puta nedeljno treba da nastupate na najvišem nivou, a sistem igre u Mađarskoj je još teži nego u Danskoj, gde možete da izgubite neke mečeve i još uvek imate šansu da uđete u plej-of i finale. U Mađarskoj morate da dobijete svaki meč, inače ćete ispasti iz trke za trofej. Zbog toga koristimo mnogo tehnologija i alata za analizu kako bismo uvek imali pregled radnog opterećenja svakog igrača. Imamo ogroman kadar oko tima sa stručnjacima za proveru zdravstvenog stanja i statusa opterećenja igrača. Gledajući na osoblje i sposobnosti koje imamo, FTC je najprofesionalniji klub koji sam ikada trenirao, zaključio je danski stručnjak
EHF