O NJIMA SE GOVORI! PET KRATKIH PITANJA DRAGANU DJUKICU, TRENERU MAKABIJA – LIDERA IZRAELSKOG SAMPIONATA I UCESNIKU GRUPNE FAZE EHF KUP-a.
1. Na pocetku, kako je uopste doslo do Vaseg angazmana u Makabiju?
Iskreno, moram reci da nisam ocekivao da cu ponovo biti stanovnik Tel Aviva! Proveo sam lep period zivota u ovom gradu (2012-2015), predvodeci kao selektor reprezentacije jednu sjajnu, potpuno novu grupu igraca i formirao tim pred kojim je buducnost, i smatrao da je nakon trogodisnjeg iskustva ova stranica trenerske karijere zatvorena… Ipak, koliko god nesto planirate, smisljate, zivot vas iznova nauci nekim novim lekcijama. Finansijer kluba, g-din Ranan Sobel odlucio je da proba da jednom vec od ranije uspesnom timu, (podseticu ovi momci su predvodjeni Nedeljkom Maticem u prosloj godini bili sampioni domace lige!), pridoda jedno za Izraelske klubove potpuno novo iskustvo, takmicenje u grupnoj fazi kupa EHF i to je zazvucalo kao izazov, a sportski motiv je – bar meni, ono sto me uvek pokrece!
2. Zavrsili ste prvi deo sezone u domacoj konkurenciji bez poraza, Ciljevi?
Ciljevi Makabija su uvek stremljenje ka najvisem. Bilo bi sa druge strane neozbiljno i neskromno proglasavati sopstvenu ekipu favoritom, ali nacin na koji prilazimo svakoj obavezi daje nam pravo da verujemo da mozemo puno! Iz ove pozicije, sa citavih sest bodova prednosti nad najblizim rivalima na prvenstvenoj tabeli cini se da smo to “lagano” ucinili, ali mi najbolje znamo koliko je truda trebalo za sve to. Liga je ove godine vrlo zanimljiva, mnogo je neocekivanih rezultata i svako svakoga moze da pobedi, ponajvise zbog dobrih igara momaka sa nasih prostora – ima ih u svakom timu u ligi i igraju sjajno. Nase zelje su da ovako nastavimo i na prolece, ali realnost je da nas prave obaveze tek ocekuju.
3. Minulog vikenda, u poslednjoj zvanicnoj utakmici u ovoj godini, 1/4 finalu KUP-a protiv Ramat Hasharona prikazali ste fantasticnu partiju i ubedljivo slavili (33-19!) nad jednim od trenutno vodecih timova Izraelske lige? Tajna takve dominacije je u?
Tajna je da nema tajne! Mi jednostavno treniramo vise od ostalih, ja bih rekao i malo drugacije. Imao sam srecu da sam ranije saradjivao sa vecinom igraca u nacionalnom timu, pa nam je manje vremena bilo potrebno za prilagodjavanje. Pokusavamo takodje da i pored sjajnih indivudalaca koje imamo u sastavu, budemo i timski ispred drugih i da tako delujemo i u napadu i u odbrani, a da uvek neko drugi bude onaj ko odluci utakmicu te i na taj nacin budemo sto manje “predvidivi”. Naravno, moram ovde istaci i sjajnu saradnju, energiju i pomoc koju mi u svemu pruza moj strucni stab (Nikola Maksimovic, Srdjan Djordjevic, Akim Komnenic) i sve ono sto cine da tu i ostanemo.
4. Plasirali ste se u grupnu fazu KUP-a EHF, da li ste mogli to da ocekujete pre pocetka i kakvi su dalji ciljevi u ovom takmicenju?
Cesto citiram misao: “Reci mi sta sanjas, reci cu ti ko si”. U zivotu smo “ograniceni” samo sopstvenom imaginacijom i nikada dovoljno odrasli da ne bi imali pravo na nadu, na san! Zajednicki cilj svih nas u Makabiju: igraca, rukovodstva i strucnog staba – u ovoj sezoni bio je da pokazemo da je moguce da se i ekipa iz jedne male zemlje, sa realno manjim budzetom, brojem inostranih igraca pa i tradicijom, plasira u zavrsnicu jednog ovakvog takmicenja kao sto je to novi format EHF Kup-a. Nesto slicno ucinio je i cini portugalski prvak “ABC Braga” u EHF ChL, tim koji nas je u jednom sjajnom, otvorenom mecu eliminisao u ovogodisnjim kvalifikacijama i ucinio boljim! Iskreno se nadam da ce i drugi (ne samo u Izraelu!) slediti nas primer sada kada vide da je to stvarno i moguce. A sto se tice nasih “daljih” ciljeva, trudicemo se da kao i do sada idemo korak po korak i ne gledamo puno unapred, vec da budemo fokusirani na prvog sledeceg rivala i uzivamo u svakom trenutku, jer smo takvim pristupom i uspeli da u prethodnom kolu izbacimo jednog tako kvalitetnog protivnika kao sto je to bio ruski vicesampion Sankt Petersburg.
5. Nedavno ste postali selektor Crne Gore, tezak zadatak u kvalifikacijama?
Biti istovremeno trener u klubu i selektor jedne reprezentacije, zahteva puno angazovanja, jos vise energije i dobrog planiranja, kao i pravi tim saradnika. Vreme se promenilo, tehnologija rada takodje i ako zelite da budete uspesni – a ja nisam upoznao nijednog trenera koji to ne zeli, onda morate da budete makar na korak ispred drugih. Ljudi ce odluciti da li da vas slede ili ne i na to jako tesko mozete da uticete – na kraju to i jeste i treba da bude njihova odluka, ali na vama je da istrajete u svojim planovima i drzite korak sa njima.
Situacija u kojoj se trenutno nalazi selekcija Crne Gore ne daje nam za pravo da bilo kome pretimo niti da dajemo izjave bez pokrica, vreme je za tisinu i rad, a ono sto nas pocetkom Maja ocekuje, (dvomec sa Slovackom), ispit je koji ce pokazati od kakvog smo materijala sacinjeni… No, kakav god bio, to je nas put i mi cemo krociti njime a ja ne bih da se krijem iza nicijih reci, parola ili obecanja tipa “izginucemo i sl…”. Zadatak vojskovodje, zadatak trenera, moj zadatak na kraju ili na pocetku kako Vam se vise dopada, bice da dobijemo svaku bitku koja bude pred nama ali i da sacuvamo svakog pojedinca i da ga tretiramo kao individuu. Nema tih pobeda, bodova ni bitaka vaznijih od coveka, niti pobeda u njima ako covek iza njih ne stoji. I da za kraj pretpostavimo kako bi danas Marko Miljanov odgovorio na Vase pitanje: “Nije nam se junaciti, ali ako je cojstvu vreme i na nas ceka–eto nas!”
