Dragan Adžić je 2012. ispunio san svakog rukometnog trenera. U jednoj godini je uspeo da postane klupski i reprezentativni šampion Evrope, te vicešampion Olimpijskih igara.
Ono što je manje poznato jeste da je Adžić neočekivano postao trener u ženskom rukometu, on otkriva kako je to izgledalo u samom startu i zbog čega je samo jedan trening bio dovoljan za ljubav.
“Iskreno kad sam završio igračku karijeru, iznenada sam zbog povrede prekinuo, nisam razmišljao u tom pravcu da bih radio u ženskom rukometu, ali kako je te 1998. Budućnost već bila brend i vrhunac rukometa, a muški rukomet posebno u Podgorici bio na niskom nivou, samim tim sam se okrenuo radu sa devojkama. Ono što je pokazala karijera jeste da nisam pogrešio. Moj prvi kontakt sa tim devojčicama bio je uz koleginicu Natašu Cigankovu i tada bukvalno sam ja nakon prvog treninga sebe video i još vidim i to sa istim elanom i zadovoljstvom kako je bilo tada, kao trenera u ženskom rukometu,” otkriva Dragan Adžić, koji u maniru vrhunskog trenera kakav jeste nastavlja da analizira tu svoju odluku.
“Možda je to posledica toga što sam ja stvarno privržen ženskom rodu, jako volim i poštujem sve žene od baka do devojčica, imam za njih posebnu emociju, razumevanje i poštovanje i sigurno da mi je to pomoglo. Ipak da sam razmišljao pre nego što sam počeo da radim o tome prosto nisam, a jesam od tog prvog treninga postao zaljubljenik i baš me to ispunjava do kraja,” zaključuje sadašnji trener Slovenije.
Muški i ženski sport dva sveta
Uz dva trofeja i tu medalju srebrnu sa Olimpijskih igara koja je i dalje kruna crnogorskog sporta, Adžić je Budućnost popeo do evropskog trona i 2015. godine. Sa ekipom Budućnosti, osvojio još mnogo trofeja regionalnog i nacionalnog prvaka i Kupa. Nikada nije radio kao trener u muškom rukometu, ali je igrao taj sport i prati mušku reprezentaciju Crne Gore, pa smo ga zamolili da napravi poređenje.
“Sport muški i ženski su dva različita sveta. Ipak sada, jedan vrhunski ženski rukometni meč je najbliži vrhunskom muškom rukometu, najbliži posebno kada gledamo kolektivne sportove, zahvaljujući fenomenalnom radu sa ženama i njihovom naporu i htenju. Ipak potpuno drugačije gledaju na igru muškarci i žene, drugačiji su motivi, drugačije su i traže drugačiji pristup, potpuno je to neka druga hemija, energija, motivi, apsolutno je različito”, priča Dragan Adžić i nastavlja:
“Iako nemam trenersko iskustvo u muškom rukometu da mogu napraviti takvu pravu paralelu, igrao sam, a imam i privilegiju da pratim našu mušku reprezentaciju otkad je Zoran Roganović selektor. Imaju žene tu posebnu energiju kada žele nešto da ostvare, jako su pouzdane, posvećene i meni je ispunjenje raditi sa njima i svakog dana otkrijem neke nove momente, vrlo su zahvalne za saradnju, posvećene i inspirativno je raditi sa njima”.
