Koliko možemo da očekujemo od rukometne reprezentacije Srbije na Evropskom prvenstvu u Hrvatskoj i gde se nalazimo u ovom trenutku, analizirao nekadasnji strateg Crvene Zvezde Igor Butulija.
– Iskren da budem, ne očekujem ništa, treba da se prekrstimo u Splitu pa šta bude. Nije lako selektoru Jovici Cvetkoviću, a igrača mi je mnogo žao. Išao sam da ih obiđem i dam podršku, jer sam ih sedam, osam u najvažnijem trenutku po njih trenirao i to mi je drago, pošto su postali važni šrafovi u našoj reprezentaciji. Meni je zadovoljstvo kad me se sete, okrenu i kažu “treneru, kad smo radili sa vama kao juniori, mislili smo šta je, bre, ovo, ali kad smo otišli u velike klubove shvatili smo koliko nam je značio rad sa vama”. Meni je to veće zadovoljstvo nego ne znam koji trofej da sam osvojio. To je jedino što nam je ostalo, dok traju da od njih stvorimo novu generaciju, jer su divni momci i rukometaši i želim im od sveg srca da pokušaju nešto da naprave – kaže Butulija za Blicsport.
Prvi meč je sa Hrvatskom?
– Moja generacija je igrala prvi meč sa Hrvatskom na EP 1996. posle sankcija, kad smo uzeli bronzu, tada smo ih pobedili. Bio je to sudar dve velike generacije, sa jedne strane Čavar, Puc, Saračević, Gudelj, Kljajić, Smajlagić, a sa naše Jovanović, Perić, Stojanović, Šrkbić, Peruničić, ja… Danas je drugačije, to je samo sport i treba tako da bude. Ono što ja znam je da se naši momci neće nijednog trenutka uplašiti u Splitu i verujem da će odigrati dobru utakmicu, a iskreno, najvažnije bi mi bilo da mi uspemo da prođemo u drugi krug i šta god da se desi u tom meču, prolaz u narednu rundu bi bio veliki uspeh. Ovi igrači nisu rekli poslednje, imaju još mnogo da ponude, pa i da nam donose medalje. Verujem u njih. Biće teško na ovom takmičenju, hiljadu je faktora zašto je to tako. Poručujem svima da se ujedine, a ne da već od starta ruše Cvetkovića i momke, to je najlakše i kukavički. Poručujem im da privatne stvari ostave za privatne živote, probleme, ovo je reprezentacija Srbije i moramo svi da je čuvamo i pomažemo koliko je u našim moćima.
Izašli ste iz rukometa pre skoro pet godina. Zašto?
– Izašao sam jer sam video da će se rukomet ugasiti posle par godina, da ide u lošem pravcu, na šta sam ukazivao u tom periodu. Tada su svi ćutali, a danas me mnogo ljudi zove da mi kaže kako sam bio u pravu i da moram da se vratim kako bih pomogao. To što sam bio u pravu ništa mi ne znači pošto je rukomet pao na niske grane.
Šta je to na šta ste ukazivali?
– Nemamo sistem i nema ko da ga postavi, jer su mnogi koji mogu da pomognu oterani da bi ga vodili interesdžije i nekompetentni, koji nisu nikada i ništa bili u ovom sportu. Nemamo prave rukometne radnike, ljude koji će voditi rukomet na način na koji se vodi, nemamo struku, nemamo sistem, niti ko će da ga postavi, kako da selektujemo i po kom kriterijumu obučavamo našu decu da jednog dana budu vrhunski igrači
Izvor Blic sport
