Nakon rastanka sa Veszpremom, iskusni trener golmana Haris Porobic zaduzen je za golmane u Cegledu, a rad je nastavio u madjarskoj reprezentaciji.
Radite sa ekipama koje ucestvuju u Ligi šampiona više od dvadeset godina, ne osećate li se malo čudno kao trener golmana Cegléda čiji ciljevi su puno drugačiji?
- Nipošto. Priča o Veszprému se završila jer je Árpád Sterbik zauzeo moje mesto. Moja prva misao bila je da idem kući u Szeged. U međuvremenu sam razgovarao sa saveznim selektorom Istvánom Gulyásom, koji mi je preporučio mladu ekipu Cegléda, seo sam sa predsednikom Róbertom Kisom i glavnim trenerom Károlyem Nagyem kako bismo razgovarali, da bih odlučio je li to izazov: sa različitim ciljevima, očekivanjima i možda manjim pritiskom. Ovo zadnje nije u potpunosti tačno, jer sam u poslednje dve decenije uvek morao nastupiti pod opterećenjem – pokušavam preneti ovaj pristup.
Što ste rekli svojim igračima na predstavljanju?
- Da imam visoke ciljeve i da idemo lestvicu visoko. Želim sa njima da radim isti posao kao i sa golmanima koji brane u Ligi sampiona. Kad sam video blistave oči, znao sam da sam ih osvojio. Naravno, to je i istina, svi dobivaju personalizovani program od mene, prema svima se ponašam drugačije. Posao je, sa druge strane, isti, zadatke treba raditi sa istim intenzitetom, a greške na isti način ispraviti. Gledajući dosadašnje utakmice, moji se momci nisu postideli, na dobrom su putu.
Imate li još uvek ožiljak zbog postupka Veszpréma?
- Ne, izvršni direktor Zoltán Csík bio je iskren prema meni od prvog trenutka, uvek sam znao da će Árpad, onda kada se povuče, biti trener. Srecan sam da sam poslednjih šest godina radio u jednom od najvećih svetskih rukometnih klubova, ali sada se borim za opstanak u NB I fokusiram se samo na taj određeni zadatak. Moj vrh je ionako mađarska reprezentacija, ponosan sam što mogu pripremiti naše golmane za sledeće Svetsko prvenstvo. Što se tiče Cegléda, osećam se kao da sam se vratio korenima. Ovde je opstanak gotovo jednak osvajanju prvenstva. Zahvalan sam na godinama u Veszprému, voleo bih da nastavim započeti posao, posebno s Vladimirom Cuparom, koji ima ogromnu priliku, kao i Márton Székely.
Kako ih možete pratiti iz Cegléda?“
- Gledam puno utakmica, ako ne sa snimaka, onda na licu mesta. Idealno bi, naravno, bilo videti mađarske golmane u međunarodnim utakmicama, ali nažalost to nije slučaj. Najveća glavobolja je kako možemo zameniti tridesetšestogodišnjeg Miklera. Dve su svetske klase pre Mártona Székelyja, a velika je razlika nakon Miklera i Székelyja. László Bartucz iz Tatabánye povređen je pre sezone, Ádám Borbély brani protiv novajlija NB I lige umesto nekog tima u Evropskoj ligi. Pored njih imamo i mlade talente u nastajanju, poput Ando Ariána iz Balatonfüreda, koji je u stanju da me ponekad zaista iznenadi, Xavér Deményi iz Ferencvárosa i rutinera Mihályja Tóth iz Gyöngyösa. Najveće pitanje je: šta će se dogoditi ako Mikler izostane iz reprezentacije? Poveli smo Andu sa sobom na Evropsko prvenstvo u Januaru da se navikne na atmosferu, prođe kroz vatreno krštenje, kako ne bi napravio svoj prvi reprezentativni put na sledećem Svetskom prvenstvu u Egiptu…
Kako biste opisali Miklera Rolanda?
- Krvavi profesionalac koji uvek zna šta radi.“ Pravi je uzor koji takođe puno radi tokom pauze, jer tehnički i taktički želi biti najbolji. Volim njegovu radnu etiku, u potpunosti smo se upoznali tokom devet godina koliko smo proveli zajedno, po gestikulaciji lica znam ima li problema. Za vreme meča me gleda samo kad mu treba pomoć. Jedan od najboljih golmana na svetu, i to ne samo zbog svog osmeha.
Koliko se smatrate Mađarem?
- Moje razmišljanje je južnoslovensko, ali dom mi je u Segedinu, pa se kao pravi Mađar uvek vraćam poslu u bilo kom trenutku. Sa druge strane ono prvo u meni znači, da bez obzira ko je preda mnom, želim da ga pobedim. Taj mentalitet moraju da usvoje mađarski igrači, i tada neće biti problema. Uvek kažem Marciju (Székely) da samo nastavi da radi, i jednog dana će rezultat doći. Rodrigo Corrales, Piotr Wyszomirski, Mirko Alilović, Cupara – svi su na međunarodnom planu stavili nešto na sto, nisu tek tako stigli tamo gde su.
