Prošlog vikenda, završeno je još jedno izdanje rukometne akademije „Handball4all“, projekta koji je u prethodnih deset godina postao sinonim za kvalitet i posebnost u čitavom rukometnom svetu. O jubilarnom izdanju i planovima za naredne godine govorili smo sa njegovim pokretačem, srpskim trenerom Draganom Đukićem.
Dragane, koji je prvi utisak kad se osvrnete na prethodnih deset godina?
Prvo, bilo je to jedno neverovatno iskustvo! Od naših početaka u Brzeću 2011-e, i ideje grupe prijatelja da pokrenu nešto drugačije od svega do tada viđenog: od uzrasne grupe naših polaznika (U23!), preko limitiranog broja učesnika, pa sve do tada gotovo potpuno nekorištenog (za ovakav vid okupljanja) – individualnog pristupa radu; u narednih deset godina prolazili smo kroz faze razvoja i rasli zajedno sa našim studentima, podižući sa svakom novom edicijom ujedno i sopstvene kriterijume! Sa ponosom možemo reći da smo postali prepoznatljivi u čitavom rukometnom svetu, te da smo jedini koji vode brigu i o trenerima, deleći međusobna iskustva i baveći se suštinom same igre. Od Amerike do Japana i od Skandinavije do Irana, neki posebni ljudi – rukometni zanesenjaci, nalazili su načina da se okupe u poslednjoj nedelji Juna, i kada iz ove perspektive bacim pogled unatrag, ne mogu a da ne primetim – kako god neskromno će to možda zazvučati vašim čitaocima, da je projekat prerastao svakoga od nas pojedinačno i više nego opravdao svoje prvobitno geslo: „Svi za rukomet – rukomet za sve“! (All for handball – Handball4all).
Da li vas brine to što vas jedan deo rukometne javnosti vidi kao „elitistički“ projekat, ili možda sa druge strane to što ste prilično nepoznati u ovdašnjim rukometnim krugovima?
Iskreno, nije jednostavno pronaći „pravi“ odgovor na ovo pitanje! Pristalica sam toga da ljudi imaju mogućnost izbora, kao i da različitost u radu dovodi do novog kvaliteta. I u drugim oblastima imate slične primere: Kustendorf je festival za reditelje a FEST za ljubitelje filma. Smatram i jedan i drugi važnim za dalji razvoj filmske umetnosti te da se oni nadopunjavaju a da ne isključuju jedan drugog! Da li mi pažljivo biramo učesnike naših akademija – DA, da li ih/se smatramo „elitom“ samo zbog toga – NE! Ipak, ima nešto „tajanstveno“ i specifično za naše učesnike, a to je da su oni koji su već bili uspešni postajali još uspešniji, a da oni koji su prethodno pokušavali da pronađu svoj lični put, nakon iskustva na „Handball4all“ postajali drugačiji…
Odgovor na drugi deo pitanja, bih prepustio vašim čitaocima, jer je u najmanju ruku čudno da oni koji „brinu“ o izveštavanju o rukometnim događanjima, uporno zaobilaze da spomenu bilo šta vezano za sam projekat, pa čak i onda kad su naši gosti, lektori, učesnici bila neka od najvećih imena rukometnog sporta: Bob Hening, Stafan Olson, Carlos Ortega itd. Mislim da svako na kraju polaže račun pred samim sobom, naše je da nastavimo da radimo onako kako smo to činili i do sada, i da se od drugih razlikujemo po tome što rukometu dajemo više, a ne po onome što ćemo od njega uzeti.
Šta je to novo donelo ovogodišnje – jubilarno izdanje i šta je to što nam spremate za narednih deset godina?
Prvo i osnovno je da se rukomet – generalno gledano, vraća! Nema nijedne igre, pa ni ove naše bez ljudi koji je podržavaju, i ja iskreno želim da verujem da su neka crna vremena iza nas. Sport i sportisti delili su sudbinu čitave zajednice i najvažnija vest ovog leta je upravo to da se sportske priredbe ponovo održavaju i da život kreće nekim svojim tokom. Imali smo i imamo mnogo planova za naredne godine, ali prvi i osnovni cilj je povratak onome što smo nekad zvali „normalnim“ životom, i pronalaženje zadovoljstva u nekim malim stvarima koje ispostavilo se svima tako puno znače!
Ovogodišnje izdanje „Handball4all“ akademije donelo je i dalju individualizaciju u teorijsko-stručnom usavršavanju – odvajanjem teoretskog dela programa na onaj za igrače i za trenere, što je istina sa jedne strane dodatno povećalo obim angažovanja naših lektora ali sa druge donelo i jedan novi kvalitet kako u radu samih trenera tako i u zanimljivošću onog dela namenjenog za igrački deo učesnika akademije. Već sada smo krenuli sa nečim što bi se moglo nazvati „kontinuirano prisustvo“, a to su trenerske radionice koje će se održavati jednom mesečno, na kojima će treneri učesnici ovogodišnje akademije zameniti uloge sa svojim lektorima (!) i uz njihovu mentorsku pomoć prezentirati jednu od tema po sopstvenom izboru. Na žalost, neposredno učešće na njima biće „privilegija“ naših učesnika sa prethodnih edicija, a čitav program će se odvijati putem digitalnih on-line platformi. Oni koji žele da to isprate, moći će da to učine u odloženim terminima na našem YouTube kanalu: „HANDBALL4ALL“, naravno besplatno kao i uvek do sada.
Ostaje mi da Vam se zahvalim na razgovoru i na tome što ste uvek imali vremena kad je u pitanju naš sajt i naši čitaoci!
Ja bih želeo da iskoristim priliku da se zahvalim Vama na tome što ste nam dali prostor da govorimo o projektu, i naravno da će se bilo ko od nas iz „Handball4all“ uvek rado odazvati kad su u pitanju kolege treneri jer kako to lepo šahisti umeju da kažu: „Gens una sumus“ (Svi smo jedan rod)! Takođe moram da istaknem na kraju ovog razgovora sve one moje kolege i prijatelje koji su mi nesebično pomogli da u prethodnih deset godina izgradimo jednu posebnu rukometnu tvrđavu, jedno mesto – samo za (sve!) NAS, gde ste dobrodošli SVI onakvi kakvi već jeste – drugačiji, svoji, posebni i jedinstveni, sve u slavu i sve „zbog“ rukometa koji nas spaja i povezuje u jedno. „Handball4 – All“!
