Dragan Đukić odradio je jedan od svojih prvih treninga sa Tatabanjom. Srpski stručnjak već je vodio mađarski tim između 2021. i 2022. godine, više od pola godine. Prvu izjavu dao je za klupski sajt kluba.
Jako ste se dopali navijačima Tatabanje u onih prethodnih sedam meseci provedenih ovde, kako se osećate sada kad ste ponovo u redovima plavo-belih?
-Iskreno, osećam se kao da sam se vratio kući. Otišao sam iz Tatabanje kao prijatelj, a srećan sam što se danas vraćam kao prijatelj, i kao profesionalac koji veruje da može dodati nešto uspeha timu u razdoblju koje je pred nama.
Šta očekujete od ekipe i sebe?
– Moje lično očekivanje i motivacija je da pokažemo da ova grupa igrača može puno više nego što to pokazuju rezultati. Osim toga, planiram da igramo malo drugačiji rukomet. Koliko ćemo u tome uspeti, a koliko ne, zavisi od predanosti svih nas, a ja ću pokušati da dam primer svojim igračima u tome.
Koliko dobro poznajete današnju ekipu Tatabanje?
– Mnogi važne igrači iz ove ekipe radili su sa mnom i u mom prošlom mandatu. Tu mislim na Győr-ija, Juhász-a, Ancsin-a i Bartucz-a, a ima i onih koje sam trenirao u drugim klubovima, poput Vilovskog. Neke od momaka poznajem kao suparnike iz Evropske lige, kao Székelyja, Ugaldea, Perica, Marasa, ili iz mađarske NB I lige: Topića, Rodrígueza, Vajdu i Pergela… Uglavnom, uvek me zanima kako igra ekipa koju sam ranije vodio i moji bivši igrači. Deo je i sportske kulture pratiti događanja u ovako velikom klubu, koji spada u sam vrh mađarskog rukometa i stalno igra u Evropskoj ligi. Dakle, moj odgovor je: DA – poznajem i današnju Tatabányu. Pratio sam ih pomno, ali sada ih gledam drugačije, kao momke koje želim da učinim boljima pojedinačno i kolektivno.
Koliko će teško biti zadržati treću poziciju?
– To uopšte neće biti lako. Među suparnicima, Csurgó je pokazao mnogo zrelosti i ambicije, FTC ima izvrsnu timsku kombinaciju mladosti i iskustva, a Füred je puno jači nego što rezultati pokazuju. I sve ostale ekipe sve su bliže pravoj kvaliteti, tako da ne postoje dva boda koja se unapred mogu osigurati. Verojatno bi bilo puno lakše da je ostvarena pobeda na domaćem terenu protiv Csurgóa, ali naš trenutni bodovni saldo odražava realnost.
Šta očekujete od Februara?
– Jako respektujem sve ekipe sa kojima ćemo igrati, i u jedno sam siguran, neće biti „lakih“ protivnika i unapred osvojenih bodova. U prolećnom delu sezone većina ekipa koncentriše se samo na ligu i kreće lov na bodove. Veszprém i Szeged mogu biti izuzeti od ovoga jer igraju u završnici Lige Šampiona. U domaćim utakmicama, bilo da je reč o ligaškim ili kup utakmicama, očekujem borbu do kraja za svaki bod. U takvim situacijama najčešće sami sebi možete biti najveći neprijatelj, jer vas svaki gubitak koncentracije može skupo koštati. Na primer, iz prethodnog razdoblja pamtim nesretno izgubljenu utakmicu u Kecskemétu koja je u mnogočemu promenila čitavu sezonu. Dakle, nema opuštanja…
Kako planirate da se pripremite?
– Planovi na papiru su jedno, ali stvarnost je često sasvim drugačija. Nažalost, imamo puno igrača koji nisu s nama – od onih koji su sa svojim reprezentacijama na EP, do onih drugih koji još nisu potpuno spremni ili tek izlaze iz perioda rehabilitacije. Najvažnije je voditi brigu o svakome od njih i posvetiti im punu pažnju, jer svaka je osoba važna. Nažalost, to znači da neće biti puno vremena za taktički kolektivni rad, ali nastojaćemo da integraciju i povratak učinimo jednostavnijim i lakšim kroz grupne i individualne zadatke. Na kraju, ono što bih zaista želeo je da svi koji dođu u dvoranu da nas bodre, budu sigurni da će videti ekipu koja daje sve za uspeh. Ponekad ćemo biti srećni, ponekad ne, ali najvažnije u životu je moći pogledati druge ljude u oči znajući da si dao sve od sebe. Gledaoci će to znati da prepoznaju, osetiće i vodiće nas puno dalje nego što se to čini iz današnje perspektive. To je ono što mene lično pokreće uvek i do kraja, zaključio je Đukić
