Statistički i istorijski gledano, u Evropi nema „vrelije“ klupe od klupe Eurofarma Pelistera. Brojke i povratak u istoriju to pokazuju. Naime, od poslednje titule 2005. godine, osvojene sa Zvonkom Šundovskim na klupi, bitoljski velikan je samo u slučaju Željka Babića imao trenera koji je sezonu počeo i završio na klupi koji je dao veliki doprinos povratku velikana na veliku scenu.
Prošlo je 17-18 godina, menjali su se domaći i strani treneri, ali niko od njih (osim Babića) nije završio sezonu, da ne ostane duže, da dobije normalan period da se afirmiše, da donese trofeje. U velikom delu ovog perioda (2005-2023) klub iz Bitolja nije bio konkurentan u borbi za titulu, ali ni kada je cilj bio plasman u Evropu, treneri nisu dugo izdržali.
Nakon pomenutog perioda Zvonka Šundovskog, koji je ostavio neizbrisiv trag u klupskoj istoriji, vodeći Pelister u raznim situacijama, teškoćama i problemima, Petreski, Petković, Kostadinov, Borče Markovski, Đurković, Popovski i Nikolovski su promenili svoje pozicije u periodu Eurofarma. Rabotnik i Ivan Markovski i Aleksandar Žarkov, Boškovski, Temelkovski, Ćirković…
Nema kluba u kome je teže opstati, stvarati igre i rezultate, izdržati ambijent i navijački pritisak, skinuti breme favorita uvek i protiv svih sa bitoljskog Pelistera. To je nasleđe sa prostora bivše Jugoslavije, po veličini i kultu kluba i sporta, što je u Bitolju neka vrsta pokreta, a ne samo igre.
Zato Valterovom nasledniku neće biti lako, pogotovo što za uskoro sledi prvi veliki derbi u plej-ofu protiv Vardara 1961.
GOL.MK
