DA LI JE NORVEŠKI RUKOMET RAVNOPRAVAN? SVAKO TREBA DA SHVATI PORUKU MARIT BREJVIK!

Marit Brejvik je pionir u trenerskoj profesiji, ali uprkos jednoj od najboljih trenerskih karijera svih vremena, Brejvik nikada nije pozvana da trenira mušku reprezentaciju ili ekipu u rukometu. Sada dolazi sa veoma važnom porukom – sa iskrenom željom da dobije više ženskih trenera i menadžera u norveškom sportu.

• Polovina stanovništva su žene. Kako ćemo stimulisati žene da zauzmu trenerske i liderske pozicije u sportu i obezbediti rodnu ravnotežu? Verujem da se radi, između ostalog, o ranom građenju samopouzdanja kod žena, da i same veruju da imaju čime da doprinesu kao trener ili na drugim liderskim pozicijama u sportu.

Istakla je  Marit Brejvik povodom projekta Inlandetovog sportskog kruga o ravnoteži polova u sportu i sportskom menadžmentu. U ovom intervjuu ona iznosi posebno važnu poruku i lekciju koja svakako mora da živi u nasleđu. Malo ko ima veću profesionalnu težinu od trenerske legende, koja je na Sportskoj gali 2001, 2004, 2007. i 2009. godine proglašena za „trenera godine“.

Ali put tamo nije prošao bez otpora kao trenera u vreme kada je upravo to bilo gotovo nezamislivo.

• Dobila sam dosta kritika spolja, jer je bilo neobično videti da trener u tolikoj meri uključuje igrače. Rečeno mi je da sam previše ljubazna, kaže Marit Brejvik.

Istorija je pokazala da je njen inkluzivni stil rukovođenja dao rezultate na istorijski visokom nivou, na svim mogućim frontovima. Ali čak i ako je Brejvik pionir koja je zaista preuzela vođstvo kao ženski sportski lider i trener, brojke za Inland Sports Circle pokazuju da norveški sport još uvek ima dug put kada je u pitanju dovoljna ravnoteža polova u sportu, a ne najmanje na nivou menadžmenta.

ČINJENICE:

Nedavni pregled Innlandet iðrettkrets iz 2023. godine pokazuje da samo 28 odsto rukovodećih pozicija u sportu zauzimaju žene. Još gora je rodna distribucija na strani trenera, gde je samo 14 procenata žena (poslednji ažurirani podaci iz 2018). Od 688 sportskih timova Inlandetskog sportskog kruga, 97 klubova ima 0 procenata žena u odboru. Još 106 klubova ima samo jednu ženu u odboru. (Ažurirane brojke od Innlandet idrettkrets / Mikael Bjorlin).

Brejvikova istorija i poruka mogu pomoći da se objasni zašto je ova nesrećna tendencija takva kakva jeste. Nikada niste tražili da trenirate mušku reprezentaciju, čak ni uz avanturistički životopis iz ženske reprezentacije?

• Ne, nisam bila tražena da treniram mušku reprezentaciju. Tada je bilo prerano. Za to nije bilo kulture. To nešto govori o konzervativnoj kulturi u vrhunskom sportu. Ne znam ni jednu ženu koja trenira muškarce na međunarodnom planu, bilo u rukometu ili fudbalu. Mislim da može da bude zdravo da imamo trenerske timove sa oba pola. Nema razloga zašto, na primer, Gro Hamerseng ne može da bude deo trenerskog tima za muški tim. Radi se o stvaranju kulture za to, tako da muškarci uoče kompetencije koje poseduju devojke. Vidimo i u drugim oblastima, u politici na primer, da žene imaju istaknute liderske uloge. Reč je o stvaranju kulture za to u većoj meri i u sportu.

Ikona trenera je upitana da li će njen stil vođenja odgovarati i muškarcima. Brejvikov odgovor na to je izuzetno jasan.

• Možeš li da treniraš muškarce svojim stilom vođenja, Marit?“, pitali su me. Da, apsolutno sam ubeđena u to. Uključivanje igrača je važno. Izgradnja blagostanja je važna. To nije najmanje važno na nivou dece i mladih. To znači da možemo zadržati i više ljudi duže. Mnogi ljudi odustaju na početku tinejdžerskih godina jer misle da to nije dovoljno zabavno. To je uglavnom zato što rukovodstvo nije dovoljno dobro i nije dovoljno organizovano po nivou ambicija, smatra ona.

U rukometu se intenzivno radi na angažovanju više menadžerki. Brejvik veruje da je pravi put trenirati timove sa oba pola i nekoliko tipova ličnosti.

• U timu sam uvek imala  žene i muškarce. Različiti tipovi ličnosti takođe mogu da budu dobar tim. Ne radi se samo o polu. Trenerski tim sa oba pola koji rade zajedno i dopunjuju se, mislim da je veoma zdrav. Verovatno je to bio jedan od razloga što sam izdržala tako dugo, što sam uz sebe imala dobre kolege trenere. Razmišljajući o trenerskom timu i celini, mislim da je ključ za uključivanje više žena kao trenera.

Šta mislite šta je razlog zašto danas nema više trenerki i menadžerki u norveškom sportu?

• Mislim da je sve manje žena koje žele da imaju i stalni posao pored trenerske pozicije. Porodični život je prioritet. Sportske obaveze moraju biti kompatibilne sa porodičnim životom. Važno je dobiti više ženskih trenera i menadžera. Onda moramo da oslobodimo dovoljno vremena da upravljamo oba dela. Ne može biti 150 posto pozicija.

Norveška ima jednu od najvećih razlika u pogledu zlata na šampionatu koje su osvojili muškarci u odnosu na žene u nemilosti žena u međunarodnom sportu. Tendencija je najjača u individualnim sportovima. Šta mislite šta je razlog tome?

• Neki muškarci su imali dobru podršku svojih porodica i ne samo očeva, koji su bili i jaki promoteri, pored toga što su bili deo norveškog sportskog modela. To smo videli, na primer, u porodicama Ingebrigtsen i Ruud. Vorholm je, sa svoje strane, imao veoma širok spektar sportova u svom detinjstvu i imao je izuzetno dobar kontakt sa Alnesom u kasnijim godinama. To su dečaci koji su uložili mnogo vremena i dobili veliku podršku iz svog neposrednog okruženja, pa su se usudili da trče tu trku, kaže Marit Brejvik i dalje obrazlaže: Za njih nije postojao toliki rizik, dok nekoliko devojaka oseća veći rizik idući tim putem i smatra da moraju da obezbede obrazovanje. Koliko bi trebalo da odlažu kurs obrazovanja i da preuzmu rizik koji on podrazumeva? Finansije su prepreka za mnoge devojke.

A ženama je možda više potrebna sigurnost nego muškarcima, pored toga što se u muškom sportu uglavnom više novca nego u ženskom?

• Da, čini se da je bezbednosni faktor važniji za žene nego za muškarce u Norveškoj. A možda su devojke malo više društveno zavisne. Vidite da u rukometu i skijaškom trčanju, gde smo veoma uspešni, postoje dobri ambijenti i timski rad, bolje finansije i okvirni uslovi.

Torleif Gang je bio ključna osoba u provođenju odluke o ravnopravnosti u norveškom rukometu 1976. U to vreme, Marit Breivik je bila reprezentativka. A kada je kasnije postala selektor reprezentacije, avantura je počela trenerskim nastupom koji se izdvajao od muških trenera takmičara, među kojima je i Rus Jegvenij Trefilov, koji je dugo bio glavni trener ženske reprezentacije Rusije u ponovljeni džinovski dueli protiv Norveške.

• Prošlo je neko vreme dok nisam shvatila da nema smisla vikati sa strane. Onda je prekasno. Ali morate ih naučiti da sami shvate šta moraju da rade na terenu. Igrači moraju da pročitaju igru i sami donesu dobre taktičke izbore – i da navedu igrače da budu toliko dobri da mogu sami sebe da vode. Na kraju krajeva, oni moraju da veruju sebi u takmičarskim situacijama, ali i u životu uopšte, kaže Brejvik.

Kako ste vi to uradili?

• Pre svega kroz razgovore i grupne procese, individualno praćenje i upoznavanje. Kao trener, ne čitate misli. Tada sportisti moraju da dele ono što nose. To zahteva da trener želi da potroši vreme na to i da sportista oseća da vam je, kao menadžeru, zaista stalo do osobe. Kao i ja, mnogim igračima je to bilo zahtevno na startu, jer nisu navikli da im se postavljaju tolika pitanja i da im se daju toliki izazovi. Prošlo je nekoliko godina pre nego što je došlo do dobre i efikasne interakcije. Čovek je osetljiv i ranjiv. U potrazi za maksimalnim performansama, neko je posebno ranjiv.

Brevik malo veruje u vikanje.

• Menadžer ima sveukupnu odgovornost. Ne sme biti sumnje u to ko donosi odluke. Ali jednakost u komunikaciji je važna. Radi se o tome da vidimo jedni druge kao vredne resurse i da zajedno stvaramo nešto, objašnjava trenerska legenda Marit Brejvik.

Ovde mnoge žene imaju mnogo da doprinesu na strani trenera i upravljanja, u nasleđu „metoda Marit Brejvik“.