Budjenje rukometnih trenera Srbije?

Treneri Srbije odlučili su da se ozbiljnije pozabave svojim statusom u društvu, pa su zatražili pomoć od Upravnog odbora RS Srbije, pre neki dan na njihovoj sednici, da ih podrže u nastojanjima da podignu struku i organizaciju na mnogo viši nivo.

Ispred trenera bili su Bratislav Obućina, predsednik Trenerske organizacije Beograda i potpredsednik ZT Srbije i Dragan Vrgović clan UO ZT RSS.

Izenadili ste i rukometnu vladu sa ovim pokretom, i u mnogo čemu vam je izašla u susret?

– Bili su i više nego korektni, ni sam nisam očekivao da će se toliko zainteresovati za nas, prezadovoljan sam. Odavno je to trebali učiniti, bili smo sa razlogom ili bez, vrlo izolirani i to sad treba promeniti. Rukometna organizacija ne može funkcionisati bez svih nas.

Zahtevali ste da se izvrše određene izmene u propozicijama, na primer da jedna ekipa ne može igrati bez licenciranog trenera i da u slučaju njegovog opravdanog odsustva, tim može voditi opet samo trener, dovoljno je operativni trener?

– UO je prepoznao našu težnju, stavka je vrlo bitna jer ćemo na taj način zaštititi struku. To su usvojili, a ponudili su odlično rešenje i za našu molbu da niko osim trenera ne sme da ustaje sa klupe i šeta uz liniju terena. Svi naši zahtevi, predlozi i molbe u skladu su sa situacijom u kojoj se nalazi naša zemlja, ne tražimo nemoguće.

Naprotiv, čak ste smanjili vlastita primanja u klubovima, ali i odredili sume po kategorizacijama. Zar nije malo za jednog profesionalnog trenera u Super ligi da ima platu minimum 500 eura?

– To je realnost, ali je važno da se svi držimo te određene tarife. Upravni odbor je međutim u pravu, to je naša interna stvar i mi treba sami da je rešimo, a izvesno je da to u praksi neće moći da se realizuje, bar za sad. Naša svest o zaštiti vlastite profesije još nije sasvim probuđena. Ali, hoće, siguran sam.

Što biste još voleli da se promeni u Trenerskoj organizaciji, a niste iznosili na sednici?

– Ovo je takođe neka naša unutrasnja stvar, ali je vrlo bitna, da bi se zaštitili treneri bez trenutnog angažmana. na primer, trenerski seminar u Kragujevcu od dva dana košta 12.000 dinara, i to je u redu po svemu što to obuhvata, ali bi za stručnjake bez posla trebalo da se prepolovi, na 6.000 dinara.

Zvuči sasvim razumno, a svima je valjda u interesu da se stručnjaci stalno usavršavaju?

– Upravo tako, mada ni u edukaciji nismo dosegli do maksimuma mogućnosti, trebalo bi sve podići na viši nivo. Između ostalog, trebalo bi za iskusnije trenere uvesti neke novine na tim seminarima, isti su godinama. Bilo bi zanimljivo više čuti o iskustvima iz rukometno razvijenih zemalja, više o kondiciji itd.

Sa druge strane, dobro je što sad po regionima mogu da se polažu trenerske licence za prvu i drugu kategoriju, ističe Obućina, zadovoljan što njegov Beograd može ih izdaje trenerima mlađih kategorija:

– Ima pomaka, polako, sredićemo i mi našu organizaciju kao što su sudije instituisale svoju, i još mnogo bolje i drugačije. U opstem je interesu da Trenerska organizacija poprimi mnogo jasnije i ozbiljnije obrise i da se dovede na jedan mnogo viši nivo funkcionisanja i opsteg uvažavanja. Moramo svojim stavom, zalaganjem i ozbiljnošću, sve podsetiti koliko smo bitni – zakljucio je Bratislav Obucina.

You might also like