Ekipa Zahoraci srpskog trenera Bojana Ćirića beleži sjajne rezultate ove sezone u Ekstarligi Slovačke. Trenutno su na četvrtom mestu i cilj je ulazak u prvih osam ekipa po prvi put u istoriji kluba. Za klupski sajt srpski trener je analizirao dosadašnji deo sezone i ciljeve.
Ekipa srpskog trenera ima 11 bodova na kontu, što je bod više nego što su imali za celu proteklu sezonu. Četvrti smo ste na tabeli, pa da li možemo da pričamo o uspešnom prvom delu?
- Lagao bih ako bih rekao da nisam zadovoljan sa 11 bodova posle prvih deset utakmica. Nismo izgubili 6 od 10 utakmica. Kada shvatimo da su Považska Bistrica i Prešov na drugačijem nivou, ispada da imamo dva meča u kojima nismo uspeli da osvojimo bodove. To je veliki rezultat za ovaj tim. Mnogo ih kritikujem ove sezone, ali samo zato što mislim da imamo više da uradimo. Ima mnogo potencijala u ovim momcima. Pored svega toga, ponosan sam na ovaj tim, on piše istoriju rukometa u Zahoriju i uveren sam da najbolje tek dolazi, ističe Ćirić
Da li ima igrača koji nisu ispunili očekivanja i, obrnuto, onih koji su premašili očekivanja?
- Ne volim da otvoreno kritikujem igrače, mislim da to treba držati u svlačionici. Stojim iza svojih igrača i pokušavam da rešim stvari u svlačionici. Nije tajna da ima igrača sa kojima nisam zadovoljan. I naprotiv, ima onih koji su me prijatno iznenadili svojim dobrim nastupima. Ali jedna stvar je važnija, nema nijednog igrača koji ne daje 100%. Nema nijednog igrača kome nije stalo do tima i rezultata utakmica. Tako da sam zaista zadovoljan njihovom energijom i nivoom posvećenosti. Verujem da će se loše igre nekih pojedinaca promeniti jer su raspoloženi i daju sve od sebe na terenu.
Timu se postepeno pridružuju talentovani igrači koji su tek nedavno napustili omladinske kategorije ili još uvek pripadaju omladinskim kategorijama. Kakav je pogled na njihove nastupe?
- Ovaj klub raste, kao i naši igrači. Čak i oni koji već imaju lidersku poziciju u timu, ali većina njih je mlađa od 23 godine. Mladi igrači – tinejdžeri koji sada dolaze imaju velike izglede za dobru budućnost u rukometu. Ovde ima mnogo talenata, ali to mora biti ispunjeno napornim treningom i dobrim mentalnim stanjem da bi se talenat pretočio u stvarnost. Zadovoljniji sam kako mladi igrači rade ove godine nego prošle godine.
Jedino što mi smeta je što treba više individualno da treniraju. To je na njima, nije bitno ni meni ni bilo kome od omladinskih trenera. Pet treninga nije dovoljno za uspeh u rukometu. Kada uđu na fakultete i univerzitete, imaju vremena u pauzama ili pre njih ujutru. Uvek ima vremena za vežbanje ako želite da uspete. Nema izgovora. Imamo primer Lukaša Konečnog i Juraja Ribara, koji često treniraju u sedam ujutru zbog škole ili posla. To je pravi način da to uradite kao mlad igrač. Takođe imaju prednost što mogu da rade sa kondicionim trenerom Davidom Krajčirom u različitim satima, što je nešto što nema mnogo igrača na raspolaganju u njihovim godinama. Ove godine, Tadeaš Ferenčik je debitovao u prvom timu. Uradio je to radeći vredno i slušajući na treninzima i utakmicama. Radujem se što ću videti Gabriela Toroka u A-timu u jednom od narednih mečeva. Za mene je on jedan od najvećih talenata u Zahoriju. Najvažnije je da živi za rukomet. To je rezultat njegovih trenera, koji su mu pokazali sve lepote našeg sporta. Na kraju ove teme želim da kažem ono najvažnije – nikada nisam pustio mladog igrača da igra dok ne dobijem pozitivan odgovor od njegovih trenera. Kada su oni lideri u svojim kategorijama i kada mi treneri kažu da na svakom treningu i meču daju sve za mlade, onda dobiju priliku da igraju za A-tim. Ova komunikacija je veoma važna i sviđa mi se kako rade naši omladinski treneri.
Rukometna ekstraliga se nastavlja brzim tempom, a druga polovina takmičenja počinje već za vikend. Sa kakvim očekivanjima ulazite u njega?
- Moji ciljevi za drugi deo se nisu promenili. Naš cilj je prvih 8 i prvi plej-of u istoriji kluba. Kada uspemo, možemo da razmišljamo o nekim višim pozicijama. Na dobrom smo mestu, ali tek je na pola puta. Razlika između nas i pozicije broj osam je samo četiri boda. Mnogo ljudi je pričalo o meču sa Novim Zamkijem, ali za mene, kada dobro analizirate tabelu i znate svoje ciljeve, meč protiv Hlohovca je meč sezone. Od ukupno 10 utakmica koje nam je ostalo, očigledno je najvažnija i biće veliki pritisak na nas. Uveren sam da ćemo uspeti da se nosimo sa tim i pružimo odličan učinak. Imam veliku podršku menadžmenta, sve što mi treba je sređeno. Uz ovakav funkcionisanje kluba i podršku koju imam na klupi mojih kolega Paž Stahoviča i Tomaša Balaža i naših tehničkih vođa Mihala Ribara i Branka Griča, sve možemo da izdržimo. Završetak u jednom od prvih šest bio bi veoma respektabilan rezultat za ovaj tim i voleo bih da to uradimo.
Takođe je nemoguće ne pomenuti fantastičnu publiku, bilo u Malinu u Malackom ili u Stupavi u školskoj sali, koja uvek gura vaš tim napred tokom čitavog meča, bez obzira da li je uspešna ili ne.
- Oni su ljudi koji vole rukomet. Vole svoj grad i nezaustavljivi su 60 minuta. Ako uložite svoje srce u to, oni će vas podržati da pobedite ili ako izgubite. Ako igrate maksimalno, oni će biti tu. I to je nešto što je san svakog čoveka u sportu – da igra pred takvom publikom. Svaki meč u ligi bio bi atraktivniji, kvalitetniji da su tribine izgledale kao u subotu u Malinu. Bilo je zadovoljstvo igrati pred njima i tužan sam što nismo pobedili. Ali ponosan sam na to kako su ovi navijači stali za naše momke van terena. Ovo samo potvrđuje ono što sam ranije rekao – kada se budete borili, oni će biti tu. To je odlika dobrih navijača i dobrih ljudi, zaključio ej Bojan Ćirić
