Blok o rukometu – Alfred Gislason: Ovako radi nacionalni selektor!

Za Alfreda Gislasona i nemačku rukometnu reprezentaciju, naredna nedelja međunarodnih utakmica počela je u ponedeljak, a sve je u vezi kvalifikacija za  Svetsko prvenstvo protiv Farskih Ostrva. U dve utakmice, DHB t će  igrati protiv Farskih Ostrva. Prvo izdanje Bloka o „Rukometu“ www.handball-world.news  sajta  pruža uvid u filozofiju Alfreda Gislasona: istina i jasnoća su dve centralne tačke – takođe kada se radi sa njegovim igračima. Za „Bock auf Handball” Islanđanin je otkrio i opravdao principe svog trenerskog rada, podeljenog u – naravno u skladu sa nazivom časopisa – sedam tematskih blokova.

Posle impresivne finalne pobede protiv THV Kila u Ligi šampiona, Ditmar Gesner i Saša Klan su 2010. godine posetili Alfreda Gislasona na Islandu. Na Ringštrase – još uvek pod utiskom kilskog puča u Kelnu – rasla je radoznalost za odgovore na sledeća pitanja: Kako Alfred Gislason radi kao trener? Šta je osnova njegovog delovanja? Koji su kamen temeljac u rukovodjenju i sadržaju  za njegov rad?

Već tada je Alfred Gislason rekao rečenicu koja i dalje važi: „Šta god da radite, mora da funkcioniše. Dugoročno, tim će vas pratiti samo ako prepozna uspehe koji proizilaze iz rezultata“

1. Adresa / interakcija

Osnovno pravilo za  Gislasona: „Laganje nikada nije dozvoljeno!“ Iznad svega, to znači da igrači takođe moraju biti u stanju da izdrže istinu koju je teško svariti. Gislason je u kontaktu sa svim svojim igračima.

Individualne i grupne diskusije su neophodne, a Gislason radije voli da se obrati grupi. Međutim, u prošlosti je to obično radio na način da je govorio ispred i sa celim timom, da govori direktno pred timom kako bi uneo jasnoću.“ Jasnoća je bitna, da li su zato i jezgrovite uvrede deo repertoara njegovog verbalnog vođstva? Odgovor je Da.

• Priznajem da sam „nekada bio glasniji nego danas. Malo sam se smirio. Ali, naravno, veoma sam direktan kada pomislim da nešto treba da se menja“. Gislason se takođe oslanja na korišćenje profesionalnih pomagala  za rešavanje sukoba i iskorišćavanje potencijala igrača: „Mentalni trener je veoma dobrodošao u razgovorima jedan na jedan sa igračima. Imao sam mentalnog trenera koji radi sa igračima i sa celim timom.

2. blizina/udaljenost

• Postoje treneri u svim sportovima koji se ponekad druže sa svojim igračima u slobodno vreme, bilo da se radi o partiji golfa ili za šankom. Gislason to odbacuje: „Van našeg svakodnevnog rukometnog života, sklon sam da imam manje kontakta sa svojim igračima, svakako i zbog razlike u godinama. Generalno, još uvek imam dobar lični kontakt, ali zato ne slavim sa njima. ili uradite bilo šta drugo zajedno sa njima. Ja to skoro nikada ne radim.“ Da li je trener ipak pogodan da bude kontakt osoba za privatne probleme igrača? „Da, definitivno. Imam otvoreno uho za to.

3. Delegirajte ili uradite sami

Kao klupski trener, Gislason je decenijama bio poznat po tome što je jedva delegirao ključne zadatke: „Obično sam vrlo malo delegirao i imao sam tendenciju da sve radim sam. Zato što je bilo samo brže. Problem sa mojim pomoćnim trenerima u poslednje tri decenije bio je u tome što Uprkos svim dogovorima, često sam morao da izvršim promene u kratkom roku, ponekad bez razgovora sa njima, odmah. Zato što je to bilo efikasnije.“

U DHB-u, pomoćni trener Erik Vudtke je njegova desna ruka. Ali gledanje video snimaka je glavni prioritet za Gislasona: „Većinu vremena sam proučavam video snimke, ali na velikim turnirima pomoćni trener i trener golmana svakako moraju da budu uključeni u pripreme za sledeće protivnike.“

4.  Pričati puno ili malo o protivnicima

U rukometu je, na primer, precizna analiza protivnika daleko važnija nego u fudbalu. Konkretni potezi su vrlo često zasnovani na specifičnim karakteristikama protivnika.

• Dosta se bavim protivnikom. Naravno, kada se spremate za protivnika, mnogo pričate i o sebi, šta dobro funkcioniše, a šta ne, ali ja uvek ulazim u sledećeg protivnika veoma intenzivno. zatim secirajte nakon napada i odbrane, specifične tipove igrača i taktike.“

5. Učešće igrača

Gislason je zavisnik od informacija. Zato koristi znanje igrača i ne dogmatski insistira na sopstvenim stavovima i iskustvima:

• Ako igrači imaju neka iskustva da podele, onda me, naravno, veoma rado slušam. Svoje stavove objašnjavam vrlo često i u detalje. Možda ne uključujem uvek igrače, ali u suštini način, zašto je veoma transparentan. Naravno, kao trener pokušavate da prilagodite taktiku u napadu i odbrani postojećem igračkom materijalu. Ne možete reci Juriju Noru da bi trebao igrati kao Daniel Narcisse. Po mom mišljenju to nije ni moguće ni preporučljivo.

6. Samokritika i javna kritika

Pritisak je deo DNK u takmičarskom sportu. Zato Gislason radije otvoreno izlazi na kraj sa pritiskom:

• Pritisak za mene nije negativna stvar. Svako od nas vrši veliki pritisak na sebe. Naravno, taj pritisak morate preneti na tim, jer u suprotnom oni imaju sve Najkasnije veći pritisak na terenu. Ali takođe je jasno da pod pritiskom se dešavaju greške, uključujući i vaše sopstvene.

Da li Gislason priznaje sopstvene greške ili takvu samokritičnost smatra znakom slabosti?

• Ako imam razloga da se izvinim, onda se izvinjavam. Inače sam rekao istinu iz svog ugla. Gislason se smatra strpljivim trenerom – ali samo ako igrači žele  ovo strpljenje iznova i iznova kroz svoju spremnost da uče i uvide. Moraju biti u stanju da izdrže kritiku, čak i ako je vrlo eksplicitna. Ali Gislason odbacuje javnu kritiku kao taktičko sredstvo: Mislim da sam često čuo od svojih – bivših – igrača da su uvek cenili moj kvalitet što sam sebe uvek stavljao ispred tima, čak i ako to nije bilo opravdano.

7. Katalog kazni/lična odgovornost

Svojom brzinom i dinamikom, rukomet je toliko zahtevna igra da je jedna od osnovnih kompetencija igrača hrabrost da preuzmu odgovornost. Ovo promoviše Gislasona. Kreiranje kataloga kazni – koje smatra neophodnim – prepušta uglavnom timu. Noćne kontrole za njega ne dolaze u obzir kao i precizne smernice kako da se nosi sa ishranom i alkoholom, jer igračima možete samo da apelujete kako moraju da žive. Njihov kapital je njihovo telo i šta mogu da urade. Naravno da se treba truditi da utičete na igrače  da ne puše, da se manje provode.

On se oslanja na oprobani princip indirektne kontrole kroz upravljanje vremenom:

• Znate da ne treba piti toliko alkohola. To je jedan od razloga zašto sam zakazao trening skoro svako jutro posle utakmice u deset sati. ujutru.“ Međutim, dodeljeni skok vere mora se zaslužiti iznova i iznova.

Ako učinak padne, Gislason postaje radoznao – i sumnjičav

• Ili igrači mogu sami da se bave svojim životom, ili moraju da igraju negde drugde. Naravno da kontrolišem formu i težinu i slične stvari. Ako nečiji učinak padne, onda  počnite da se vraćate redovnom merenju težine i sličnim stvarima.“

Ipak, Gislason se takođe oslanja na isceljujući efekat hijerarhije funkcionisanja tima, koja sama reguliše mnogo toga:

• Tim je obično kao organizam: stvara sopstvenu hijerarhiju.“ A tamo gde funkcioniše hijerarhija, obično se postavlja osnova za uspeh. Ako trener tada zna šta je ispravno kada, onda su pobede verovatne.