Derventa pedesetih godina prošlog veka. Jedan dečak, viši od vršnjaka, na igralištima trči za loptom, Bavi se fudbalom i odbojkom. Odbojkaški klub „Bosna“ iz Sarajeva zove ga u svoje redove, ali on je prisao rukometu.
– Moji roditelji su za rukomet saznali tek kad sam krenuo na putovanja sa prvom ekipom RK Partizan. Sećam se majčinih suza kojima je sina jedinca ispraćala na put.
Ostalo je legenda: Abas Arslanagić suvereno će vladati svetskim rukometnim vrhom godinama, a nakon završetka igračke karijere iz njegove škole izaći će vrhunski igrači.
Abas, ili Áko, svojom pojavom i visinom od skoro dva metra izaziva poštovanje. Ljudi mu prilaze sa svih strana, rukuju se.
– Áko je jako emotivan, kao većina njegovih prijatelja odraslih u Bosni. Nosio je i nosi karakteristike svoga podneblja: iskrenost, poštenje i ljubav prema ljudima, iskreno će Nebojša Popović, doktor medicinskih nauka i jedan od najtrofejnijih rukometaša bivše Jugoslavije.
RK Borac Banja Luka klub je u kojem je Ako doživeo afirmaciju i koji će večno biti vezan za njegovo ime. A njegov početak u Borcu nije bio lagan.
– Ja nisam došao u Borac već su oni mene doveli iz Beograda. Prvi golman Borca, Vlado Jović, išao je u vojsku, tako da su trebali golmana. Tu godinu, iako sam imao samo 19 godina, branio sam odlično i pomogao sam klubu da ne strahuje oko opstanka u 1. ligi Jugoslavije. Po povratku iz vojske Vlado je ponovo bio prvi golman. Nije mi se svidela moja minutaža i odlučio sam se vratiti kući. Ja nisam htio da sedim na klupi.
Uspesi kao na traci…
U međuvremenu počinje studije u Sarajevu, trenira u RK Bosni, a igra za RK Borac.
– Neizmerno sam zahvalan trenerima iz Bosne, pokojnom Peri Piliću, kasnije i Zoranu Vukoviću, koji su me uvažavali i pružali sve uslove za trening. Dolazio sam prvi na trening, a napuštao sam igralište zadnji.
U Banjoj Luci već se ozbiljno pristupilo razvoju rukometa, a Abas je u tim godinama i u godinama koje su dolazile bio važan deo svih uspeha. Rukomet koji su oni igrali u Borcu doneo im je epitet „romantičari s Vrbasa“. Najveći uspeh bosanskohercegovačkog rukometa i jedan od najvećih uspeha jugoslavenskog rukometa bilo je osvajanje Kupa evropskih šampiona.
– Mi smo izgubili jedno finale Lige sampiona, sezona 1974/75. Platili smo danak neiskustvu. Iduće godine to nam se nije moglo desiti. Spremili smo se dobro i trijumfovali, priseća se Arslanagić.
Uspesi su dolazili kao na traci tih godina, a najsjajnije odličje, zlatna olimpijska medalja, osvojena je 1972. godine u Muenchenu. Cilj koji je postavio Vlado Stenzel, „Čarobnjak iz Oza“, kako ga je nazivala Arslanagićeva generacija, bio je veliki izazov.
– Mi smo praktično tri godine trenirali za OI u Muenchenu. Te olimpijske godine osvojili smo pet od šest turnira. Jedan nismo namerno osvojili jer nam je na Trofeju Karpata cilj bio dobiti Rumune, a ne osvojiti prvo mesto.
Vlado Stenzel, tvorac jugoslavenskog rukometnog čuda, potcrtava odlike Arslanagićeve ličnosti koje su bile presudne za ostvarenje velikih rezultata:
– Abas je bio poslušan kao jagnje i nije bio nimalo buntovan. Odlično se nosio sa odgovornošću, ali nepravdu nije podnosio. Tada bi mu lice postalo crveno, ali je retko kad glasno reagovao. Rekao bih da se Abas na terenu i van terena razlikuju jer je u privatnom životu bio jako sentimentalan.
O Arslanagićevom značaju u ostvarivanju najvećih uspeha jugoslavenskog rukometa njegov suigrač Nebojša Popović govori:
– Njegov doprinos timu pri osvajanju svih naših odličja meri se zlatom. On je jedan od onih koji su najzaslužniji za sve uspehe moje generacije. Dovoljno je da kažem da u rukometu golman čini 60 posto ekipe, a on je bio najbolji golman na svetu. Nosio je sve odlike vanserijskih sportista: snažna ličnost i nežna duša. Često puta bio je neshvaćen u sredini gde je živeo jer je bio sportista ispred svog vremena.
Ogroman autoritet…
Rukomet je prestao igrati sa 33 godine, a onda se posvetio trenerskom poslu. Trenirao je mnoge vrhunske igrače, a o tom iskustvu sam govori:
– Nije sve uvek bilo potaman i znalo je biti trzavica sa obe strane. Aspekti trenera i igrača su drugačiji i mnogi igrači nisu toga svesni dok se u to sami ne uvjere.
Upravo o Arslanagiću kao treneru Veselin Vujović, jedan od najboljih igrača sveta ikad, kaže:
– Abasov uticaj na moju karijeru bio je ogroman. To je bio selektor koji je imao ogroman autoritet prvo zbog svoje igračke karijere i znanja, a posle zbog odnosa sa igračima, koji je bio umeren i veoma pedagoški. Bio je kreativan trener. Nije pravio robote koji robuju šablonima, ali je tražio odgovornost i disciplinu.
Na Vujovićeve reči nadovezuje se i Zlatko Saračević, vrhunski desni bek, čiji se počeci vežu za Arslanagića:
– Ja uvek kažem da sve što sam naučio u rukometu naučio sam od Abasa, a kasnije su to drugi treneri koristili. Meni je velika čast da u nemu imam prijatelja iako je naš odnos uvek odnos velikog poštovanja, koje imam prema njemu. Od samog početaka, od Borca, preko reprezentacija Jugoslavije i Hrvatske, pa do RK Zagreb on je bio tu, moj uzor, i ja sam sve od njega naučio.
Arslanagić je trenirao mnoge klubove u bivšoj Jugoslaviji, ali isto tako bio je selektor Jugoslavije, Hrvatske i BiH. Uživao je raditi sa golmanima.
– U mom trenerskom radu imao sam uvek dobre golmane. U Borcu sam imao možda najbolji golmanski par na svetu, Arnautović – Velić, a u jugoslavenskoj reprezentaciji Bašić – Arnautović. Kasnije u reprezentaciji Hrvatske to su bili Matošević – Šola – Losert. Sve su to vrhunski golmani, sa kojima nikad nije bilo teško raditi“, ponosno ističe.
Uzor generacijama…
Spomenuti Mirko Bašić, jedan od najboljih svetskih golmana, sa izrazima velike zahvalnosti i poštovanja govori o svom treneru:
– Abas je bio sigurno jedan od mojih najvećih uzora, a svakako golman od koga sam težio uzeti najviše dobrih stvari. Ne znam koliko sam u tome uspeo. Sve svoje znanje težio je preneti na svoje učenike bez predomišljanja. Nije nikad razmišljao o tome da bi ga neki od učenika radi toga možda i pretekao, već je altruistički delio svoje znanje i iskustvo. Poverenje u njega kao trenera i čoveka sa moje strane bilo je neograničeno, o čemu govore zajednički rezultati.
Osim na području bivše Jugoslavije, Arslanagić je ostavio neizbrisiv trag u razvoju rukometa u Kataru.
– Katar doživljavam kao drugu domovinu. Tamo sam proveo deset godina, što i nije mali period. Moje kćerke, Maja i Maida, Katar doživljavaju kao i ja. Sin Denis isto je oduševljen Katarom, priča on.
Nije samo Abas proneo slavu Arslanagića u rukometu. Maida, Abasova kći, obeležila je jednu eru ženskog rukometa na ovim prostorima.
– Na Maidinu karijeru nisam baš mogao puno uticati. Ona je sama odlučivala i ja se nisam mešao u njene odluke. Da me je htela ponekad poslušati, možda je mogla i puno više dati jer je imala sve potencijale za velika ostvarenja.
Zanemarivanje starijih trenera
Danas rukomet aktivno prati, ali nije oduševljen napretkom. Posebno se osvrnuo na zanemarivanje starijih trenera.
– Rukomet je brži, snažniji, ali je inventivnost slabija. Ja svima podvlačim da je Noka Serdarušić sa Kielom (THW Kiel) prodao celom svetu akciju staru 50 godina pod nazivom ‘Bjelovar’. ‘Na zapadu ništa novo’, tako bih komentarisao tehnički napredak golmana. Imam još puno toga da kažem, ali je žalosno da ovi mlađi misle da mi više ne znamo ništa. Kako drukčije objasniti neke koji se snagom YouTubea promovisu u stručnjake i uče decu ono što ja muku mučim da otklonim?
Svi oni koji poznaju Arslanagića u prvi plan stavljaju njegovu emotivnost, želju da pomogne, nesebičnost, ali i jednu vrstu „mangupluka“, iz kojeg su se rađale mnoge anegdote.
Tako Saračević priča jednu:
– Jednom smo imali izlaz do 11 sati, ali sam ja malo izašao napolje. Ujutro na doručku prilazi mi Abas i kaže: ‘Tvoje auto mesečari’. Ja se zapitam: ‘Kako?’ Kaže on: ‘Pa, u 9 je tu, u 11 je tu i onda u 12 ga nema. Samo otišlo.’ Mi njega nismo mogli folirati. On je bio veći mangup od nas.
Nebojša Popović na kraju kaže da je popularni Ako na terenu bio impresivan, fajter, lider, a u privatnom životu iskren prijatelj i blag roditelj.
– Moj životni uspeh je moje očinstvo. Uspeo sam kao samohrani otac izvesti na pravi put dve kćerke, i sa sinom iz prvog braka stvoriti jednu porodičnu harmoniju koja odiše toplinom. Ne žalim za prošlim vremenom i ponovo bih birao isti život ispunjen ljubavlju najbližih, završava priču div mekog srca, Abas Arslanagić.
IZVOR SVIJET RUKOMETA
