Novi selektor zenske reprezentacije Crne Gore, Kim Rasmusen doputovao u Podgoricu, gde će danas odraditi prvi trening u pripremama za Evropsko prvenstvo u Danskoj.
Kada su rukometašice Crne Gore bile na vrhuncu rezultata, jedan od njihovih najvećih poštovalaca bio je Kim Rasmusen, koji je u neformalnom ćaskanju sa crnogorskim novinarima u Herningu 2015. govorio da su „lavice” najbolja reprezentacija na svetu. Pet godina nakon tih njegovih reči, postao je peti selektor Crne Gore, a na klupi će debitovati baš u Herningu, na 14. Evropskom prvenstvu, i to duelom sa aktuelnim šampionom Francuskom.
Do pre tri dana, mislilo se da će prvi trening voditi Per Johanson i njegovi pomoćnici Adrijan Vasile i Novak Ristović, ali se RSCG odlučio baš kao i 2017, kada je švedski stručnjak nasledio Dragana Adžića naprave rez. Zato će danas sa 19 igračica raditi Rasmusen i novi asistenti – Bojana Popović i Gojko Vučinić.
– Bio sam srećan i ponosan kada sam čuo da u Crnoj Gori razmišljaju o meni, da žele da im pomognem u ovoj situaciji. Crna Gora je dug period bila jedna od najboljih reprezentacija na svetu, ali mnoge igračice koje su donele medalje su prekinule karijere i ostavile otvorena vrata za mlade generacije. Biće interesantno videti u kratkom roku na Evropskom prvenstvu šta ekipa može da uradi, a možda na duži rok pomognem da ostvare dobre rezultate – rekao je Rasmusen za crnogorske medije
Trener koji je sa ĆSM Bukureštom osvojio titulu u Ligi šampiona 2016. godine je pristao na kratkoročan ugovor.
– Za sada smo se dogovorili da vodim nacionalni tim do Olimpijskih igara. Sve se brzo izdešavalo, a sada mi je cilj da na Evropskom prvenstvu upoznam devojke, da naučimo malo više jedni od drugima. U martu su olimpijske kvalifikacije, videćemo šta će se tada desiti. Nadam se da ćemo dobro odraditi stvari, možda tada potpišem dugorocni ugovor.
Svestan je da ne može za ovako malo vremena da promeni igru Crne Gore, već samo da unese neke finese.
– Sada sam fokusiran samo na Evropsko prvenstvo. Želim da vidim kako mogu da pomognem ekipi, a jasno je da ne mogu da ostavim pečat na igru. Zato ću drugačije potrošiti ovih 10 dana, da vidim da li postoji prostor za mala taktička iznenađenja, da se samo malo adaptira Perova igra.
Veliku pomoć očekuje od Popovićeve, koja u Danskoj ima kultni status.
– Veoma je važno što je ona uz mene, presrećan sam zbog toga. Zna sve – i koncept igre i igračice, a kada je tako kratko vreme za rad, njena pomoć će biti presudna. Moći ću da se fokusiram na neke druge stvari, a devojke će biti relaksirane kad budu znale da je Bojana pored aut-linije. Jedva čekam da počnem da radim sa njom, da vidim kakva je u ulozi trenera.
U odnosu na Svetsko prvenstvo u Japanu, na kojem je osvojeno 5. mesto, Crna Gora je slabija za četiri igračice iz startne postave – penzionisanu Katarinu Bulatović, povređenu Tatjanu Brnović, te Milenu Raičević i Marinu Rajčić, koje su u drugom stanju. Sa podmlađenim sastavom će se tražiti jedno od prva tri mesta u grupi A sa Francuskom, Danskom i Slovenijom.
– To će biti veliki test, ali je svakako moguće. Ekipa je izgubila mnogo na iskustvu, koje je na velikim takmičenjima neophodno. Moramo da nađemo način kako da to nadomestimo, to ću pokušati da otkrijem. Crna Gora ima igračice svetske klase na svim pozicijama, koje mogu same da reše meč i jasno je da imamo dosta opcija. Ali Francuska, Danska i Slovenija, koja postaje sve jača sa povratkom Barbare Lazović, biće veoma jaki suparnici – naglašava 48-godišnjak koji je bio selektor Poljske (dva puta polufinalista SP) i Mađarske.
Adut Crne Gore je srce, ističe Rasmusen.
– Moramo da nađemo pravi stav i balans, i mentalno i fizički. Sve igračice su prošle i ove sezone imale tešku situaciju sa koronom i izolacijom, moramo da se potrudimo da ne ostanemo bez baterija pre vremena. Ovo je drugačiji izazov od svih koje sam imao do sada, ali volim ovakve stvari, kada moram da učim, zato se tome i radujem. Sa srcem koje ove devojke imaju, sve je moguće.
Ispoštovaću Perov spisak, za Đurđinu Malović ima vremena
Rasmusen je od ovog leta trener poljskog MKS Lublina, u kojem sarađuje sa Đurđinom Malović i Andrijanom Tatar. Levoruku Nikšićanku je mogao naknadno da priključi reprezentaciji, ali je odlučio da se osloni sa spisak koji je ranije napravljen.
– Poštovaću selekciju koju je Per napravio. U Dansku može da ide samo 16 igračica, a tri ću morati da ostavim kući. To je uvek najteži deo posla, jer moram da uništim nečiji san. Što se Đine tiče, ona radi naporno i svake nedelje upoznaje sebe. Moramo da imamo strpljenje, potrebno joj je vreme da se vrati na željeni nivo, jer praktično dve godine nije igrala zbog povreda. Srećan sam što je došla sa mnom u Lublin, a potrebni su joj mir i strpljenje da izgradi svoju igru. Izgubila je dosta vremena, ali sam siguran da će se vratiti na nivo na kojem može da bude. Sada je, ipak, neću priključiti, jer želim da ispoštujem Perov spisak – istakao je Rasmusen.
I Tatareva bi u budućnosti mogla da debituje u nacionalnom timu.
– Presrećan sam svime što Andrijana radi. Odlično trenira, sluša sve savete, izvanredna je saigračica. Ima nekoliko stvari koje mora da nauči o načinu na koji bih želio da igra rukomet, polako se razvija. Ona je „ubica” kakvog sam želeo u timu, samo mora da bude malo pametnija u odlukama, pogotovo u odbrani. Ubeđen sam da će se razviti u odličnu igračicu.
Sem njima, vrata nacionalnog tima će svima biti otvorena dok je Rasmusen selektor.
– Dobra stvar za Malovićevu i Tatarevu je što rade sa mnom na dnevnoj bazi i znaju šta tražim. Vrata reprezentacije će zauvek biti otvorena za svakog ko iz Crne Gore igra rukomet i želi da bude u timu. Znam da su crnogorske igračice „gladne” igranja za reprezentaciju.
