Imao je šansu niški tim da osvajanjem boda dođe do titule, ali lopta Stanojevića nije završila u mreži Darka Arsića. Veliko slavlje Šapčana moglo je da počne, s obzirom da su obezbedili plasman u Čelendž Kup.
Vladan Jordović, trener Metaloplastike, oprostio se od Šapca osvajanjem četvrtog mesta i plasman u EHF Celendz KUP. Karijeru nastavlja u Izraelu.
– Čestitam kolegi Petkoviću na svemu što je uradio. Niš je skup jako kvalitetnijh igraća, ako malo dublje analizirate, ekipa je nova, morao je da menja koncepciju igre, posle povrede Padežanina, menjala se ekipa. Plej-of je bio jako težak. Samo mi u klubu znamo koliko nam je bilo teško, jer smo celo proleće igrali sa malim fondom igrača, igrali smo na visokom nivou forme do Partizana, a onda pali na tri vezana gostovanja. Mogli smo možda da imamo koji bod više, a onda bi drugačije izgledao kraj plej-ofa. Imali smo puno povreda. Vidim da nas optužuju za utakmicu sa Vojvodinom. Mi smo se borili da izađemo u Evropu, važno mi je bilo da pobedimo. Posle ovakvih prozivanja i ničim izazvanim uvreda, bolje je čovek da ide u inostranstvo. Postoje dani kada igrate loše, dobro, borili smo se za svoj dres i klub. Igrali smo za kapitena, za momke koji će igrati u Evropi naredne sezone. Svima se zahvaljujem, publici, gradu Šapcu, sve želim najbolje Metaloplastici. Pamtiću vreme provedeno ovde na jedan specifičan način.
Josif Petković, trener Železničara, bio je kratak a zatim je pokazao nepostovanje i napustio konferenciju.
– Ponosan sam na moje momke da su se ovako borili. Očekivao sam potajno titulu, ali nema veze. Sutra je novi dan, to je život – rekao je Petković, koji je u sred izlaganja svog kolege Vladana Jordovića, napustio salu rečima „ako ćeš ti da analiziraš, idem ja“.
Vojvodina je šampion. Novosadski tim digao se kao „feniks iz pepela“, u sezoni u kojoj je promeni četiri trenera, na kraju šansu dao svom kadru iz omladinskog pogona, Borisu Rojeviću, kome nije bilo lako posle četiri kola, kada su na saldu stajala četiri boda. Uspeli su vladari srpskog rukometnog prostora od 2013. godine, međutim, da se dignu i uprkos najubojitijeg Milana Jovanovića, upišu pet pobeda u preostalih šest kola, zaključno sa trijumfom nad Partizanom 20:19. Titula ostaje u Novom Sadu
Trener Partizana, Nenad Maksić, sportski je podneo poraz i pokazao da je pravi dasa kada je u pitanju fer-plej, u trenutku koji nije lak…
– Vojvodina je zasluženo osvojila titulu, ne samo zbog današnje pobede, već zbog svih igara u plej-ofu. Dve stvari su bitne. Jako loše smo odigrali prvo poluvreme. Izgledalo je kao da smo se danas sakupili. Bilo je loše za gledati u oba pravca, plus odbrane Verkića, 13 do poluvremena. Vojvodina ima igrače koji su ovakve utakmice igrali, koje odlučuju o tituli. U ovakvim utakmicama nije bitno ko je jači ili brži, već ko zna da igra, a tu oni imaju Vučka, Milaša, Nadovezu, Verkića… Oni ne greše, a mi smo imali početničke tehničke greške. Teška srca moram da priznam, nismo zaslužili bolji rezultat od ovog. Moram da pohvalim igrače, junački su izdržali sezonu. Herojski sumo izdržali, pravi su heroji, izvući će pouke, ni jednu zamerku neću dozvoliti na njihov račun jer to ne zaslužuju.
Boris Rojević, posle dva meseca, i gotovo izgubljene situacije, prošao je kroz ubrzani kurs života na klupi „lala“. Na kraju se isplatilo. Pehar za 38-godišnjaka iz Vrbasa…
– U šoku sam posle svega. Nisam ni pratio rezultatu Šapcu, pitao sam na kraju šta se desilo, a čuo sam prethodno spikera. Ovo je rukometna bajka, znamo šta nam se izdešavalo, da osam igrača nije treniralo ove nedelje, a da su momci igrali sa napuknutim ligamentima. Svi zaslužuju pohvale, Bog nas je nagradio za ovaj trud, za to što smo krvarili. Imperativ je bio pobediti kod kuće. Možemo da pričamo o povredama ranije, ali kada se izađe na teren. Rekao sam da ćemo igrati sve bolje i bolje kako plej-of bude odmicao i tako je i bilo. Od četvrtog kola je sve krenulo kako treba – zaključio je Rojević.
