Buđenje je u 06.45 casova, a već u 7 sati prva grupa igrača odlazi na trening, pola sata kasnije s vezbanjem počinje i druga grupa. Malo trčanja, malo teretane za razbuđivanje organizma uoči doručka, koji je u 08.30 casova. Potom sledi odlazak na drugi trening, počinje u dvorani u 10 casova i traje do podneva. Ručak je u 13 sati i potom obavezni popodnevni odmor do 16.30 sati…
– Odmor je jednako važan kao i naporni trening – još jednom podseća Červar na dobro znanu zakonitost profesionalnog sporta.
Od 16.30 do 17 casova na rasporedu su pripreme uoči večernjeg treninga (razgovor, gledanje video-zapisa ranijih vežbanja), koji traje od 18 do 20 casova. Večera je u 21 cas, potom slobodno vreme do 23.30, kad se ide na spavanje.
Červar insistira na stvaranju timskog duha, pa je tako oblepio hotel plakatima na kojima piše “Disciplina, povratak, odbrana”. Igrači se, ne mogu okrenuti ni na jednu stranu, a da ih ne dočeka Linina poruka i poziv na zajedništvo!
– Bez toga nema ništa, bez timskog duha možemo se već danas oprostiti s dobrim rezultatom. Moramo biti disciplinovani, skoncentrisani organizovani, spremni uvek podmetnuti leđa jedan za drugoga. Posebno je to važno u ovoj situaciji kad nismo kompletni na pripremama i čekamo naše “Nemce”, kao i povratak povredjenih igrača – govori Červar i ističe jednu zanimljivost:
– U svlačionici imam šest-sedam klupskih evropskih prvaka, ali mi kao reprezentacija nikad nismo osvojili evropski naslov. I to je strahovit motiv, neopisivo pojačan saznanjem da se igra u našoj domovini, pred našim navijačima, koji će svakome protivniku stvoriti “pakao“ a nas će nositi do pobeda. Ali moramo ostati skromni, ne sme biti samoisticanja, niti zvezdomanije. Četiri su detalja najvažnije u ovim pripremama – hrabrost, požrtvovnost, odricanje i odgovornost, svaki moj rukometaš mora to imati, ali i pokazivati – jasan je Červar
A da ne bi sve ostalo samo puko slovo na papiru, najbolje se videlo na treninzima. Nema poštede ni za koga.
– To je model kojem težim, ta kooperacija i međuzavisnost između selektora i igrača, težnja toj interakciji, koja će svakako doneti pozitivni pomak. Tako se stvara i prijateljski odnos, ali, svakako, do određene granice, ipak se mora znati ko je šef – govori Červar, koji to u praksi neretko iskazuje i glasnim psovkama, prekidajući akcije i tražeći njihovo ponavljanje.
Ako mi ovo žena pročita, opet će mi reći da je sramotim. Ali ne mogu protiv sebe, sav sam u ovom poslu, moja želja za velikim rezultatom nemerljiva je i ponekad gubim strpljenje. Želim mnogo, što pre pa ne štedim ni sebe, a bogami ni drugoga. Želim da igraci na svakom treningu rade kao da je utakmica. Srećom, moji igrači znaju da tu nema ničeg osobnog, to je moj stil, kakav je – takav je, ali je moj!
A čovek čije lice igrači ovih dana najmanje žele videti svakako je – kondicioni trener. Pero Kuterovac sjajno je fizicki pripremio Hrvatske vaterpoliste u pohodu na Svetsko zlato, sad to zeli učiniti i sa rukometašima.
– Igrači su došli na pripreme iz takmicarskog perioda, tako da smo u ovom prvom delu priprema svesno rušili njihovu formu kako bismo radili na jačanju temeljnih motoričkih sposobnosti. Zasad sve ide prema planu, osim Filipa Ivića, nitko nije povredjen. Sad su igraci “teški i tvrdi”, to je normalno kad se radi na izdržljivosti. Nije im lako, ali odlično podnose sve napore – kaže Kuterovac.
Ovaj će, najteži pripremni dio, potrajati do Nove godine, tada tortura prestaje i po dolasku u Split radit će se na osveženju i stvaranju željene forme. Vremena, eto, nema previše, ali niko to ne spominje kao hendikep, kamoli da bi se u tome tražio alibi ili nekakav izgovor.
– Moramo biti pametniji i mudriji od drugih i bez pogovora napraviti sve što se može. Tu je i problem različitog nivoa telesne spremnosti igrača, zato radimo po grupama kako bismo sve doveli u ravnotežu – kaže Kuterovac, nudeći uporedjivanje sa pripremanjem vaterpolista i rukometaša:
– Razlike su ogromne, to su dva potpuno različita sporta, ali osnovna je razlika u tome što s vaterpolistima uvek imam šest nedelja za pripreme, tako da počinjemo od nule. To je idealno vreme, u tom periodu možete za najveće napore pripremiti i potpuno nespremnog čoveka. A ovaj rad s rukometašima za mene je nešto novo, velik izazov i dobra škola, neprocenjivo će biti iskustvo koje ću steći nakon ovih priprema.
A na najvažnije pitanje, hoće li Hrvatska biti spremna i za najteže napore na nadolazećem EURU, Kuterovac je bez ijedne sekunde razmišljanja ispalio:
– Da! Sto posto, u to budite sigurni.
Zanimljiv je taj optimizam Hrvatskih trenera. Tako je, na primer, trener golmana, nekad sjajni golman Vlado Šola rekao Lini Červaru da može računati na 15 golmanskih odbrana po utakmici.
– Rekao sam 15 odbrana? Da, minimalno 15. Ozbiljno, zašto ne bi bilo tako?
Dosta dugo nije bilo dosta odbrana hrvastkih golmana?
– A nije baš tako, bilo je utakmica s po 15 i više odbrana. Bilo je, istina, i onih lošijih dana, dvoboja s manje odbrana, ali videćete da će nasi golmani (Stevanović, Pešić, Alilović, videćemo hoće li se Ivić oporaviti) na EURU biti odlični. Brane u vrhunskim klubovima, stalno se susreću s igračima koji će i sad biti na suprotnoj strani, pa ne vidim razloga za nekakav prevelik respekt ili negativnu tremu. Prema tome, odbrana koju ćemo igrati omogućit će našim golmanima da se iskažu. Nećemo biti u otvorenoj zoni koja lako puca, pa onda protivnik gađa otvoreni šut sa sedam metara. Naša će odbrana biti zatvorenija i u takvom sistemu golmani imaju dobre šanse za branjenje udaraca s spoljnih pozicija. To je sinergija, ne može golman biti dobar ako je odbrana loša – kaže Šola.
Glasna je muzika stalni pratitelj treninga Hrvatske reprezentacije, očito je da igračima više odgovara naporno raditi u ritmu elektronskih zvukova, nego slušajući topot svojih koraka po parketu. Uopsteno je dosta razlika u treninzima nego pre, recimo, 15-ak godina, Šola to potvrđuje:
– Moramo se prilagoditi novom vremenu, koje nosi neke svoje postulate. Sve je evoluiralo, moramo ići ukorak sa svakodnevicom, u suprotnom bi nas vreme brzo pregazilo. Danas je korištenje visoke tehnologije u sportu normalna i uobičajena stvar, ne sme se od toga raditi nekakva fama, niti bismo se trebali čuditi novim načinima rada. Rukometaši su napredovali, danas su udarci na gol drukčiji nego pre pa je logično da se i tehnika branjenja mora menjati.
A kakve su lopte? Može li se u rukometu dogoditi da lopte čudno lelujaju, ili imaju neke druge karakteristike koje više odgovaraju ili igračima, ili golmanima , kao što je to, na primer, slučaj u fudbalu?
– Bilo je takvih slučajeva. Za golmane je, recimo, savršena bila lopta kojom se igralo na Olimpijskim igrama u Atini. Posle su uveli nekakve dvobojne lopte, crveno-plave, i bilo je vrlo teško proceniti njenu brzinu u letu, takva je lopta, svakako, više odgovarala šuterima. A sad ću vam otkriti tajnu koja već godinama kruži rukometnim krugovima. Postoji Kompanija koja proizvodi lopte malo većega opsega za skandinavsko tržište. Zašto? Neka su istraživanja pokazala da skandinavski rukometaši imaju duže prste od nas ostalih –rekao je Šola.
Utakmica emocija?
Hrvatska reprezentacija se priprema za EURO i vaznu prvu utakmicu protiv Srbije koja se igra 12.januara u 20:30 casova a podatak da Strucni stab broji preko 12 clanova govori dovoljno o modernom i ozbiljnom pristupu i pripremi!
Izvor Svijet rukometa
