Nikola Maksimovic jedan je od plejade mladih srpskih strucnjaka koji uvek ima visoke ciljeve i potpuno je posvecen rukometu.
Nikola Maksimovic trenutno radi u Izraelskom sampionu Makabi Tel Avivu, vec trecu godinu. Za tri godine podigao je skolu rukometa na visok nivo kao koordinator, sa juniorskom ekipom osvojio je KUP dok je kao pomocni trener Nedeljku Maticu osvojio proslogodinju titulu. Ove sezone je prvi saradnik iskusnom strucnjaku Draganu Djukicu i pored ucesca u grupnoj fazi EHF KUP-a za cilj imaju osvajanje duple krune.
1. Zasto ste se opredelili za trenerski put?
Trenerski poziv sam izabrao iz više razloga…
Pre svega, pun je izazova. Svaki dan, svaki trening i svaka utakmica nosi puno izazova sa sobom. To je nešto što ovom poslu daje posebnu draž. Uvek se dešava nešto novo, često nešto i što ne može da se isplanira, predvidi i to je izazov za trenera da odgovori na najbolji mogući način u određenom momentu, situaciji. Trenerski posao volim, u njemu sam se pronašao i s njim živim svaki dan, ceo dan.
kreativnost je nešto što je jako bitno za uspeh u ovom poslu. Kreativnost = uspeh ! I kada obučavaš igrače u trenažnom procesu i kasnije kada sve to što se uvežbava na treningu treba primeniti i na utakmici , takmičenju. Do zasićenja ne može da dođe jer konstanto se trudim da uvodim novitete u način rada.
2. Sada ste prvi asistent Draganu Djukicu i rukovodilac skole rukometa i Izraelskom sampionu Maccabi Tel Avivu, molimo vas za vase utiske o saradnji sa Djukicem i kako ste zadovoljni razvojem skole?
Što se tiče saradnje sa Draganom Đukićem mogu da kažem da sam izuzetno zadovoljan u našoj prvoj zajedničkoj sezoni u ulozi njega kao glavnog i mene kao pomoćnog trenera. Moram da istaknem da saradnja nije ni malo laka – u skladu sa njegovim ambicijama i ambicijama kluba. On se trudi da prvenstveno iz sebe izvuče maksimum, zatim i od svojih igrača, a tako i od najbližih saradnika. Svakako da takav pristup samo dobro može doneti i sve strukture u klubu čine boljim. Bitno je da se zna ko šta radi i da je jasna podela poslova. Svakako da je meni jako važno što ima poverenje u mene i bitno mu je i moje mišljenje. Nesporno je da ja uz njega u svakom segmentu trenerskog posla napredujem. Funkcionišemo kao jedan uigran tim i to za sada daje dobre rezulatae. Siguran sam da će tako ostati do kraja sezone!
U Makabijevoj školi rukometa evidentan je veliki napredak iz godine u godinu. Prošle godine započeli smo projekat Žuto – Plava mini liga koja će tek u sezonama koje dolaze da pokaže pravi benefit za klub. Ove godine preko 150 naših članova igra bar 2 utakmice mesečno. Iz tako velike baze imamo priliku da napravimo mnogo bolju selekciju za ligaške timove, kasnije sa dodatnom selekcijom oformimo jako kvalitetnu ekipu što je bitan preduslov da bi se uz kvalitetan rad ostvario primarni cilj – priprema igrača kroz mlađe selekcije za igranje u seniorskoj ekipi. U aprilu mesecu ćemo prvi put biti organizatori velikog turnira koji će već od sledeće godine biti međunarodnog karaktera.
Sve takmičarske selekcije učestvuju bar jednom godišnje na raznim međunarodnim turnirima širom Evrope i svi u menadžmentu Kluba su svesni da je to ulaganje za bolju budućnost. Sigurno da ima još mnogo prostora za napredak u svim segmentima i da se pre svega moj kolega Akim Komnenić i ja se trudimo da sve naše ideje, kojih ima dosta, sprovedemo u delo. Naravno tu očekujemo još veću podršku uprave kluba.
3. Malo o seniorima Makabija, Usli ste u grupnu fazu EHF a i finale KUP-a Izraela a ubedljivo ste prvi u ligi. Kako ste stigli dovde i koji su ciljevi?
Mnogi su iznenađeni našim rezultatima – mi nismo! Pred početak sezone sve je isplanirano do najsitnijeg detalja da ide ovim tokom. Cilj u Evropi za koji smo svi smatrali da je realan je grupna faza EHF KUP-a u kojoj se sada nalazimo. Svakako da smo izvukli najkvalitetniju grupu. O kvalitetima Magdeburga i KIF Koldinga ne treba trošiti reči, a i četvrti član grupe je Tatabanja – trećeplasirana ekipa iz jakog Mađarskog prvenstva koju sa klupe predvodi sjajni trener Vladan Matić. Poraženi smo u prve tri utakmice, ali na dva sledeća gostovanja u Nemačkoj i Danskoj trudićemo se da ih iznenadimo a utakmica na našem terenu protiv Tatabanje je prilika i za istorijske bodove Makabija u grupnoj fazi nekog Evropskog KUP-a!
U domaćem prvenstvu sve ide po planu, već polako počinjemo pripreme za play-off, dok će nam u finalu KUP-a rival biti Hapoel Rishon. Verujemo da ćemo se okititi duplom krunom , prvom u istoriji Makabija.
Svakako da su za dobre rezultate zaslužni svi, počev od rukovodstva, trenera i igrača. Treniramo naporno i kvalitetno. Iza dosadašnjih rezultata stoje velika odricanja svih nas, i nije nam teško jer imamo jasan cilj postavljen na početku sezone.
4. Zna se da se osnivac Jednog od najboljih klubova u radu sa mladjim kategorijama Novi Beograd. Kako funkcionise rukovodjenje na daljinu?
Kao i svaki klub u Srbiji i RK „Novi Beograd“ funkcioniše u otežanim okolnostima. Treneri se trude da rade kvalitetno kao i do sada. Rezultati su i dalje dobri, uglavnom na nivou prethodnih godina. Javljaju se povremeno određeni organizacioni problemi koje se trudimo da rešavamo u hodu. Ja svo svoje slobodno vreme koliko mi dozvole obaveze sa Makabijem koristim da pomognem Novom Beogradu. Nije isto kao kada sam bio i fizički prisutan u Klubu u svakodnevnom radu ali kao što i sami znate Novi Beograd je i dalje jedan od najkvalitetnijih klubova u Srbiji. Trenutno smo u poodmakloj fazi pregovora oko sportsko-poslovne saradnje sa jednim velikim Evropskim klubom što bi svakako bio ogroman korak za nas. Pored 170 igrača koji se razvijaju u našem podmlatku seniorska ekipa iako jedna od najmlađih u Prvoj Ligi Centar bori se za prvo mesto i za ulazak u Super B ligu. Verujemo da ćemo ove sezone to i ostvariti.
Prošle godine smo pokrenuli jedan ozbiljan projekat „Letnji Kup Novog Beograda“ međunarodni turnir koji se tradicionalno održava od 26-28.juna svake godine. Prošlogodišnji prvi turnir okupilo je 24 kluba iz 6 država. Za ovogodišnji turnir već imamo 35 prijava iz 7 država i ja očekujem da ćemo sa 50 ekipa učesnica zaokružiti lep broj za drugi turnir po redu. Ove godine imaćemo i nekoliko zvučnih Evropskih klubova a verujem da će jedan od njih biti i moj sadašji klub Makabi Tel Aviv. Sve o turniru možete pogledati na web stranici http://www.handballsummercup.rs/
5. Srpska struka u Srbiji i u svetu, vase misljenje gde smo u odnosu na ostale?
Mišljenja sam da nam struka u Srbiji stagnira i da polako gubimo korak za Svetom. Na prste jedne ruke se mogu izbrojati naši treneri na seminarima koje organizuju EHF i IHF, znači ne ulažemo dovoljno u sebe! Nažalost, hteli mi to da priznamo ili ne struka i treneri će nam biti poštovani i cenjeni u skladu sa rezultatima naše reprezentacije. Trenutno su nam rezultati na reprezentativnom nivou jako loši i bojim se da će nam rejting u Evropi i Svetu ići silaznom linijom. Najbolje to osećamo i znamo mi koji radimo u inostranstvu. Naravno da imamo i dalje izuzetne stručnjake i uvek ćemo ih imati ali će i rejting naše struke direktno zavisiti od uspeha reprezentacije!
6. Rukomet u Srbiji?
Sa velikom pažnjom pratim rukometna dešavanja u Srbiji. Moram da istaknem da dosta toga nije dobro. Verujem da će se sa osveženim rukovodstvom Saveza neke stvari radikalno promeniti jer samo tako možemo da popravimo trenutni rejting rukometnog sporta u Srbiji. Do pre desetak godina rukomet je po svemu bio odmah iza fudbala i košarke u rangu sa odbojkom. Sada smo daleko iza odbojke, vaterpola, a i dosta individualnih sportova je uzelo mesto ispred rukometa na skali popularnosti. To pre svega otežava regrutovanje novih članova, pridobijanja dece da se bave rukometom. Bez velike baze i selektiranja dece pre nekih pomenutih sportova kvalitet dece koja se bave rukometom će konstantno biti u padu. U toj situaciji tek nećemo imati na čemu da gradimo optimizam da će rukomet u Srbiji krenuti uzlaznom putanjom. Do skoro smo u mladjim reprezentativnim slekcijama bili koliko toliko konkurentni i uspevali smo da to materijalizujemo u seniorskoj konkurenciji. Sada kada smo sve slabiji u mlađim selekcijama ne vidim način da kasnije pariramo rukometnoj eliti. Uz poznate činjenice da većina ima mnogo bolje uslove za rad gde se i stvara ta razlika kod seniora. Sada nam je i manja baza, slabija selekcija a uslovi daleko slabiji od drugih. Bojim se da nemam na čemu da gradim optimizam za boljitak srpskog rukometa. Ali nada umire poslednja!
7. Istice vam ugovor u junu ove godine, vasi planovi, zelje i ciljevi za narednu sezonu?
Imam planove koje sam sebi zacrtao kada sam se odlučio za odlazak iz Srbije. Sada kada sam pri kraju trogodišnjeg ugovora sa Makabijem imam jasno definisane dve želje. Pre svega, prva je vezana za moj trenutni klub Makabi a druga za eventualno neku drugu sredinu i novi izazov! Trenutno sam skoncentrisan na ostvarivanje ovogodišnjih ciljeva sa Makabijem a brzo će doći vreme da se razmišlja šta i kako od sledeće sezone!
