Interviju sa selektorom reprezentacije Srbije Jovicom Cvetkovicem, nakon zvanicne potvrde o njegovom angazmanu.
– Situacija je alarmantna i niko u ovom trenutku nema pravo da odbije reprezentaciju. Sve što se događalo u poslednje vreme bilo brzo i u poslednji čas, pa i ovo oko izbora mog. Te utakmice su mač nad glavom našem rukometu. Svesni smo da će njihov ishod u mnogome usmeriti kuda ćemo u budućnosti. Nasušna je potreba, istakli su to i na Upravnom dobru, odlazak na Evropsko prvenstvo u Hrvatskoj – priča Cvetković.
Niste mirovali u prethodnih dan i po, a šta to javnost može da očekuje, za početak, koje igrače ćete pozvati?
– Jednostavno je, vratiću najbolje! Evo da krenemo od pivotmena, Rastko Stojković je srećan što dolazi, već sam razgovarao sa njim. Nadam se da će i Alem Toskić. Čuo sam se i sa njim i dao mu prostora da odluči. Znate neki su pomalo izgubili i volju i potrebno je vreme da se promeni njihovo razmišljanje, da se reše nekih strahova da ne dožive ponovo neko razočaranje. Moja prednost je da me poznaju, znaju kako radim, šta želim – otkriva Cvetković.
Sa spiskom povratnika smo tek počeli:
– Nadam se da će i Momir Ilić prihvatiti, tek ćemo se čuti. Ali, eto ponovo se vraća Dobrivoje Marković na levo krilo. Marko Vujin je izjavio da jedva čeka da dođe. Petar Đorđić će ponovo biti tu. Bio je samnom na Mediteranskim igrama, žao mi je što nije više bio zastupljen prethodnih godina jer, postigao je punu igračku zrelost kada treba da bude značajan bek.
Ni tu nije kraj:
– Na gol će se vratiti Strahinja Milić, kao i Ivan Gajić iz Celja koji je takođe bio tu kada sam bio selektor, branio u kvalifikacijama. Siguran sam da će prihvatiti. Tu je i jedan mlađi, za koga smatram da je u talasu momaka koji obećava. Reč je o Vladimiru Cupari iz Kilcea.
Cvetković saopštava da će u narednih dan ili dva obelodaniti spisak od 28 imena na koje računa jer širi spisak EHF – u mora da se pošalje do 24. novembra.
U celoj priči nije mu bitno ni to što mu je, za sada, povereno da vodi samo dve uvodne utakmice u kvalifikacijama, protiv Poljske u gostima i Belorusije u Nišu:
– Uopšte to ne gledam tako, već da učinak bude maksimalan, da pokušam da sa generacijom, sa kojom sam počeo 2006. sve iz početka, a na čijim karijerama je ostao beleg, samo jedna medalja, a zaslužili su mnogo više, uradimo još jedan posao, odemo na Evropsko prvenstvo. Sve ćemo učiniti da to i ostvarimo. Mnogo je u poslednje vreme krivice padalo na igrače, a nisu krivi.
Posle male stanke Cvetković nastavlja:
– U ovom momentu potrebno je da se svi objedinimo oko jednog cilja, pogotovo kad sagledavam, i svi mi, ako želimo dobro rukometu, prioritete. Potrebno je da ostavimo sujete, pogotovo u momentu kad će nam ubrzo sa scene otići jedna generacija, a mi sada nismo spremni za tu promenu.
Kao da se tek zagrejao, Cvetković dodaje i da se sprema kao daće odraditi i kvalifikacije i Evropsko prvenstvo:
– U Hrvatskoj me ne zanima prolazak u drugi krug već borba za medalju. Ova generacija je sposobna, sada već i zrela i ima dovoljno vremena da se opet navikne na moj sistem i siguran sam da ćemo se u Hrvatskoj boriti za medalju. Dakle, ne tražim alibi, ne bežim od odgovornosti, igrači i ja smo dovoljno ambiciozni za sve što nas očekuje.
Kvalifikacije samo što nisu?
– Razmišljam još od momenta kada sam postao selektor. U pravu ste, nemamo mnogo vremena da radimo niti se zaluđujem time da ću moći nešto značajno da menjam. Od početka moramo da budemo ozbiljni, posvećeni cilju. Niko nema čarobni štapić, pa ni ja. Važno je sada da izguramo ove dve utakmice, onda ćemo imati malo prilike da radimo u januaru, potom i u još jednoj EHF nedelji, a onda ne sumnjam da ćemo u završnici kvalifikacija ući drugačiji i konkretniji i da više ne radimo sve minut do 12.
Da li povratak na kormilo doživljavate kao nastavak onog gde ste stali pre sedam godina ili kao početak nečeg novog?
– Ne živi se od prošlosti. Jedva čekam da se vidim sa igračima. Želim da se plasiramo na Evropsko prvenstvo i da ova generacija pokaže koliko vredi. Za početak ćemo malo više da pričamo – zaključuje Cvetković
OKUPLjANjE KRAJEM MESECA
Kada ste planirali okupljanje?
– To će zavisiti od toga kako budu momci završavali svoje obaveze u klubovima, verovatno 30. ili 31. oktobra. Okupićemo se u Beogradu, odraditi svega jedan ili dva treninga, potom putujemo u Poljsku i odmah posle toga idemo za Niš.
STANIĆU RAD SA GOLMANIMA
Naravno, kada je Jovica Cvetković u pitanju naravno da je tu negde neizbežan i Darko Stanić.
Upravo ga je Cvetković stavio na gol Srbije kada bi malo ko imao hrabrosti.
Gde je u sadašnjoj postavci mesto „ministru odbrane”?
– Darko će doći i planirao sam ga da vodi brigu o golmanima. Trenutno nema klub, ima nekih privatnih problema i na njemu je da proceni sve ostalo – objašnjava Cvetković.
NE MORA POLjSKA VEĆ BELORUSIJA
Koliko nas remeti činjenica da počinjemo kvalifikacioni ciklus gostovanjem u Poljskoj, trećoj reprezentaciji sveta i četvrtoj na OI?
– To je realnost i nemamo pravo da pretimo. Jasno je sasvim da želimo u svakoj utakmici da pobedimo, ali nije imperativ pobeda u Poljskoj već Belorusija. Gledaćemo da odigramo što bolje, a nadam se da će Belorusi pasti u Nišu gde će opet biti puna hala.
HVALA JEDNOJ GENERACIJI
Cvetković je otkrio i da će meču sa Belorusima u Nišu, 6. novembra prisustvovati i nekolicina igrača, nosilaca igre, reprezentacije iz vremena kada je Srbija, kao samostalna tražila svoje mesto na evropskoj mapi:
– Pozvaćemo Nikolu Kojića, Mladena Bojinovića, Danijela Anđelkovića, Ratka Nikolića, Ivana Nikčevića, Dimitrija Pejanovića da budu sa nama. To su momci koji su 2006. zajedno samnom počeli jedan proces stvaranja reprezentacije Srbije i to je naš način da im se zahvalimo i podelimo im poklone. Nikoga od igrača nećemo zaboraviti. Znam kolike su žrtve podneli da bismo stvorili reprezentaciju, zatim i bili osmi na Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj, potom i prvi na mediteranskim igrama. Žao mi je što nisam završio posao sa njima. Tada sam i rekao da tražim od njih ono što nisam siguran da bih i sam mogao da sam igrač. Oni su to ispoštovali
