Dejan Peric, selektor Reprezentacije Srbije, sumirao je sve vidjeno sa Evropskog prvenstva u Poljskoj.
– Kroz sve utakmice bila je izrazena zelja i motiv jedne zdrave grupe. Dosli smo na ovo takmicenje da korak po korak prodjemo grupu i dodjemo u situaciju d igramo za plasman u kvalifikacijama za OI. Moral, karakter i timski duh zelim posebno da izrazim. Osim sa meca sa Francuskom, nasa reprezentacija je dva duela igrala 60 minuta i imala glavu i rep. U hodu treba prevazilaziti starhove od pobede, koji su nekada veci i od poraza. Trkacki, tehnicko takticki i mentalno niko nas nije nadigrao osim Francuza. U mnogim stvarima smo bili cak i dominantniji u odnosu na protivnika.
Zahvaljujem se igracima i strucnom stabu na odnosu i timskom duhu od prvog do poslednjeg. nismo porazeni u poslednjoj utakmici ali to nije bilo dovoljno. Jedan gol ili jedna odbijena lopta odlucuju ali i mnogi drugi faktori o kojim ne zelim da govorim. Tu mislim na sudije. Ovaj sastav je spoj maldosti i iskustva prikazao je pomake u mnogim segmentima. Igraci su sproveli i usvojili mnoge stvari. I protiv Makedonije bez obzira na veliki pritisak do poslednje sekunde smo bili u situaciji da budemo u drugoj fazi. To je sport. Zao mi je zbog ovih momaka i rukometa. Gledamo ono sto je pozitivno a demonstrirano na ovom prvenstvu.
Fali la nam je bolja igra u odbrani, jedan na jedan. Falilo nam je vise napadanja iz odbrane, vise prekida. U odredjenim fazama bila je dobra ali je trebala da bude bolja.
Bilo je momaka kojima je ovo bilo trece ili cetvrto EP ali i debitanata. Sastav je pretrpeo proemne pred ovo takmicenje. Potrebno je prespavati, napraviti dobru analizu, uzeti u obzir sve okolnosti i desavanja. Kostur i okosnica tima je tu, a treba prikljucivati igrace koji bi mogli biti dodatna vrednost igri i kompoziciji.
Ne zelim da izdvojim ni jednog igraca. Igraci su svojim kvalitetom puno uradili da bismo izgledali kao sastav koji zna sta hoce. Ekipa predvodjena Nikcevicem, Stanicem, Sesumom, Nenadicem, Zelenovicem, Rnicem uz debitante je zaista jedna grupa koja je meni pokazala da se ne predaje. To nas mozda nije uvek krasilo. Ponosan sam na njih kao tim.
Zelim da se zahvalim ljudima koji su i pre takmicenja i za vreme davali podrsku prisustvom i savetima. Tu mislim na Mileta Isakovica, Momira Ilica, Prof. Vladimira Koprivicu, Nenada Vuckovica, sasu Boskovica, Velimira Marjanovica, kancelariju RSS i UO, celokupnu kucu rukometa.
