Selektor Dejan Perić, zadržao je optimizam i pored poraza od domaćina 29:28 na startu EURO 2016 u Poljskoj, gde su Orlove delile sekunde od remija…
– Svi znate da, čast izuzecima, nismo sa nekim velikim šansama ispraćeni na ovo prvenstvo. Da li je realnost grupa ili sva dešavanja, ali nikako u glavi nismo imali da smo se pošteno i časno kvalifikovali za ovaj turnir. Ekipa smo koja posle otvaranja prvenstva može da žali za jednim, ali i dva boda. Kroz ovu utakmicu i one pripremne, još jednom smo potvrdili da ova ekipa ima kvalitet i da je krasi jedan veliki motiv i želja za dokazivanjem. Isto tako, moji igrači imaju jedan osećaj da su obezvređeni, da malo čuju nečega što uliva poverenje i prepoznaje dobar rad. Niko ne voli da je potcenjen. Postoji jedan veliki inat i motiv da zauzmu mesto pod suncem.
Osvrt na meč sa Poljskom…
-Parirali smo u mnogo čemu, bili dominantni u mnogim rukometnim stvarima. Dosta grešaka je bilo uodbrani jedan na jedan. Nismo udvajali i nije bilo pomaganja na čemu insistiram. Vraćali smo se u utakmicu, nismo se uplašili pobede i pozitivnog rezultata. Do kraja smo verovali u to uprkos svim pritiscima, atmosferi i imenima Poljaka. Na moje igrače sam izuzetno ponosan. Ne lažem njih, ni sebe. Sve može da se ispravi. Ovo je ekipa koja moralno ne pada, i kada gubi, veruje da će se vratiti. Ja takvuekipu poštujem. Znam da će biti iz utakmice u utakmicu sve bolje…
Nemate puno vremena za popravke, ide novi meč sa Francuzima…
– Dobra odbrana čini napad još boljim, ali nikada dobar napad, kakav god da je, nije uspeo da anulira sve probleme u odbrani. U određenim fazama smo i dobro igrali. Igramo odbranu po principu da ne smemo da padamo u jaču stranu. Da, iako padnemo, to bude u slabiju stranu, da nabijamo protivnike ka sredini. Ako jedan igrač padne, to ne znači da je pala odbrana. Mora da bude pomaganja. Poslednja opcija je blok. Mi iz naše odbrane, u stvari, napadamo. Ne čekamo da budemo napadnuti. Malo dajem mogućnosti da igrači imaju alibi kroz igru. Svako zna kada izlazi u duel, zašto izlazi i šta brani. Od svakog pojedinca zavisi koliko će odbrana biti uspešna. Tačno se zna ko je odgovoran. Ko padne dva puta, ide napolje. Odgovornost je podeljena. To je ispravan put. Tako se diže samopouzdanje. Smeta mi što smo padali u igri u jaču stranu, na pozicijama 3 i 4 vezivali se do pivotmena do zadnjeg trenutka, što se nisu opredeljivali i usmeravali njihove bekove da idu na sredinu, u prostor u koji mi hoćemo. Odbrana mora da usmeri napad da napada na način koji će biti lakše braniti. Moramo napadu da suzimo prostor, da ga nateramo da igra gde mi hoćemo. S tim nisam zadovoljan, ali i pored grešaka, moji igrači nisu bežali od onoga što su uradili. Bilecki i Jurecki nisu bili udvajani u punom zaletu. U tim momentima nije bilo rešenja.
Kako sprečiti fizički i tehnički potkovane francuske bekove…
– Francuzi ne napadaju isto. Protiv Makedonije su igrali 45 minuta sa dva pivotmena u postavci. Francuska zasniva igru na igri dva na dva. Odatle ide nastavak svega toga. Sigurno ima rešenja, jedan je sa odsecanjem beka od strane krajnjeg. Nema te ekipe koja napada sa jednim bekom i dva pivotmena. Postoji varijanta da Gigu i Abalo u toj situaciji sa krila dođu u poziciju da igraju dva na dva, što je za za branjenje mnogo lakše. Postoji i opcija da igramo i neku 4-2, gde će pivotmeni teže praviti bekovima blokade u pokretu. To su dve varijante, koje ćemo u zavisnosti od situacije, ponuditi njihovom napadu.
Slomili su otpor Makedonaca u svom stilu. Od 22:22 u 51. minutu do 30:23 na kraju…
– Velike ekipe koje su toliko godina dominantne, koje imaju pobednički mentalitet i pobeđuju gde god da su, imaju samopouzdanje koje ne može da se opiše i tek tako stekne. Francuzi se ne umaraju da pobeđuju. Ništa ne prepuštaju slučaju, niti biraju utakmice. To je za veliko poštovanje. Puno puta je sam faktor imena Francuske, već u startu jedan plus veliki koji parališe protivničke igrače.
Kako rešiti u glavi tih pet minuta…
– Kada neko dođe do tog 55. minuta, onda je ta ekipa u većoj psihološkoj prednosti,nego oni koji su mnogo ranije navikli da reše meč. Svi mi kroz karijeru smo čekali jednu pobedu, nešto za šta smo vezani kao grupa i pojedinci. To se desi kod sportista koji imaju zdrave snove. Nekada je strah od pobede veći od straha od poraza. Francuzi nemaju strah od pobede. Nema odustajanja. Ova ekipa ima i glavu i rep.
Kako rešiti francusku odbranu?
– Francuzi igraju 6-0 odbranu, kao i jednu vrstu 4-2 prema srednjem i levom beku. To je modifikacija te 6-0. Kretnje bez lopte i sa loptom, dupli pas sa pivotmenima, odvlačenje odbrane u jednu stranu koje će otvoriti prostor jednom beku da pronalazi rešenja. Ta Francuska odbrana navlači na polovične šuteve sa širokih pozicija i preko dvojnog bloka. Moramo biti disciplinovani, propuštati polušanse, imati dobar zalet
