Dugo je godina prošlo od kada je srpski rukomet mogao da kaže, jasno i glasno, da ima trenera u Bundesligi. Krajem prethodne sezone je u Veclar, kao šef stručnog štaba, stigao bivši srpski reprezentativac Momir Ilić, koji sačuvao tim u ligi, a nakon leta, odrađenih priprema, početak sezone ocenio je kao dobar, s obzirom na to da je sa Veclarom, protiv tri favorita Flensburga, Kila i Lajpciga, osvoji tri boda (pobeda, remi i poraz).
Prve note razgovora, u trenucima kada je završio svoje obaveze ponedeljkom (dan kada, iako je u nedelju bila utakmica, daje priliku igračima da se individualno razvijaju) Ilić počinje sa temom jasno kreniranih ciljeva za ovu sezonu, ali i samog projekta “Veclar”.
„Prve godine je cilj stabilizacija kluba. Poslednjih pet godina Veclar se uvek bori za opstanak i ima probleme u smislu skromnijeg budžeta, igračkog kadar… Vođen je razogovor o dovogodišnjem projektu – da se u prvoj godini Veclar ustali kao stabilan prvoligaš, a da u drugoj imamo više ciljeve i da ba budemo iznad 10. mesta svakako. Ali, stabilizacija je trenutno osnova svega“, kaže Ilić na početku razgovora za TV Arena sport.
Dogovor je postignut sa upravom, a prelazni rok nekadašnji strateg Vesprema ocenio je kao dobar.
„Što se tiče prelaznog roka i dovođenja igrača, zaista smo pogodili. Pogotovo u okviru budžeta kojim raspolažemo, zaista sam jako zadovoljan. Ovde u Nemačkoj je sve transparentno – naš budžet je ukupno pet miliona, od čega, dva miliona je za igrački kadar. I to, pet miliona je bruto, oduzmi 48%… To je to. U poređenju sa mnogim ekipama, oni su skuplji, imaju veći budžet, ali mi radimo i borimo se“.
Momir Ilić je kao igrač bio deo izuzetne generacije Gumerzbaha, koju je na okupu imao Alfred Gislason, dok je, sada već čuveni strateg sa Islanda zahtevao da Ilić budeo deo i Kila – i to generacije koja se 2011 i 2012. Zlatnim slovima upisala u bogatu klupsku istoriju. Međutim igračko iskustvo u Nemačkoj, smatra Momir Ilić, potpuno je drugačije od trenerskog.
„Bio sam u Bundesligi, poznajem je… Verujte mi, nije to isto gledanje rukometa kao igrač i sada kao trener. To mora da se doživi. To je ta jačina, snaga, organizacija. Imao sam utisak, iskreno, da je slabija liga. Nije, pogrešio sam. Kompletno je drugačiji sistem rukometa. Mnogo se naš sport u Nemačkoj svodi na fiziku, na igru jedan na jedan. Ima toga u današnjem rukometu u Evropi, naravno, ali ovde je to još izraženije. Na to sam morao da se prilagodim, da shvatim rukomet na taj način“.
Kratko uzimajući dah rođeni Aranđelovčanin dodaje…
„Sigurno da bih želeo da igram drugačiji rukomet. To, trenutno, ne mogu i gledam da izvučem maksimum iz svojih igrača. Da sagledam sve njihove kvalitete, ne mane, i da te kvalitete iskoristimo kao tim. To je jedini način da napredujemo, svi zajedno. I oni kao igrači i ja kao trener. Priznajem, bilo mi je teško da prihvatim na početku tu promenu, ali sam uspeo“.
Prilagođavanje na sam stil i način igre nije bio jedini, s obzirom na to da Ilić potencira i prelazak iz kluba koji se do tada bori za svaki trofej u ekipu sa kojom, sada, mora da ima drugačije ambicije.
„Tokom šest utakmica, kraj prethodne sezone na to mislim, tu sam najviše video sa kim imam posla. Pod znacima navoda, naravno. U smislu, upoznaš igrače, mentalitet, očekivanja, sredinu u kojoj se nalaziš. To mi je mnogo pomoglo. I da, kultura, to je jako bitno. Uvek sam do sada bio, da ne budem lažno skroman, na najvišem nivou – i kao igrač i kao trener. Sada moram da se prilagodim na novi izazov i drugačiju sredinu.
Veclar je tradicionalni klub, ali je organizacijski daleko od Kila, Vesprema… Radio sam na tome da igrače ubedim da moramo da imamo takav stav da idemo svaku utakmicu da pobedimo. Tu kompromisa nema kod mene. Takav sam bio i takav ću biti. Ko to ne može da prihvati onda nije za ovu ekipu… Pitaj Jordu (Vladan Jordović, pomoćnik u stručnom štabu Veclara), takve stvari u korenu sečem“.
Prvi pomoćnik Momiru Iliću je Vladan Jordović. Čovek sa kojim je sarađivao u službi trener – igrač, sada već davne 2012. godine kroz delovanje reprezentacije Srbije i osvajanje srebrne medalje na Evropskom prvenstvu.
„Jordović mi mnogo znači. Srećan sam što je tu, sa mnom. Mnogo mi pomaže njegovo iskustvo, njegov rad. Nemačka je zemlja gde se cene rad i posvećenost, a nas dvojica to jesmo. Možda su mnogi igrači bili iznenađeni obimom rada koji smo ponudili i zahtevali i to jeste bilo teže, zahtevnije i onda smo i mi tu morali da se malo adaptiramo, da shvatimo da i mi moramo da se menjamo. Jorda je čovek rukomet – mnogo toga je, ne zaboravite, uradio za srpski rukomet, za mađarski i evo sada smo zajedno u Nemačkoj. Jako je važno imati svog čoveka kojem verujete“.
O favoritima za „DEUTSCHE MEISTER“
Nakon iznenađujućih vesti iz Berlina, kada je prvi operativac kluba iz glavnog grada Bob Haning odlučio da otpusti trenera Jarona Ziverta i sportskog direktora, legendu nemačkog rukometa Štefana Krečmara, za Momira Ilića favorit za naslov prvaka je samo jedan.
„Magdeburg, definitivno. Taj igrački kadar je zaista neverovatan, a Liga šampiona ih dodatno nosi. Zbog novonastale situacije teško je reći, jer sam do pre nekoliko dana mislio da su Magdeburg i Berlin glavni kandidat, sada… Turbulencije mogu da poremete Berlin. Kil je uvek opasan, Flensburg i dao bih prednost Lemgu i Gumerzbahu“, tvrdi Ilić.
Veclar u sezoni 2025/2026 deluje kao pravi predstavnik sada već čuvene floskule “spoj mladosti i iskustva”. Priču o mladim igračima srpski strateg počinje imenom Filip Ahuansu.
„Kod Filipa Ahuansua se najviše vidi napredak od priprema do danas. Mislim da je pokazao u prva tri kola da se oseća dominantno u Bundesligi – i što se tiče šuta i što se tiče igre jedan na jedan i kada je reč o odbrani. Napravio je, ne jedan, nego tri koraka napred u odnosu na prethodnu sezonu. To je ono što me zadovoljava.
Ambiciozan sam trener, naravno da bih sa velikim klubovima da osvajam trofeje i znam da to sa Veclarom ne može, ali zato me ispunjava da mogu da kažem da je igrač za mesec, dva, tri napravio tri koraka napred i da cela Budnesliga priča o njemu. Ili da juniorski reprezentativac Georg Leven dobije kontatnu priliku da igra. To je isto uspeh i satisfakcija“.
Nije Ilić ostao dužan ni analize pojedinih srpski reprezentativaca koji nastupaju u Bundesligi.
„O Dejanu Milosavljevu i Mijajlu Marseniću je izlišno govoriti. Momci su standardni u samom vrhu Bundeslige i to je jasno kao dan. Što se ostalih tiče… Tibor Ivanišević je imao sjajnu utakmicu u prošlom kolu, odbranio je 16 lopti protiv Raj Nekar Levena i ima to sjajno, višegodišnje bundesligaško iskustvo. Miloš Kos se ustalio kao starter. Prošlo kolo je dao pet golova i radujem se zbog njega. Luka Rogan je trenutno povređen, mada sam tokom priprema igrao protiv njega i jako je dobro igrao“, završva priču Ilić za našu kuču.
Povratak u Nemačku sam planirao sa porodicom
„Razlog dolaska… I ranije smo supruga i ja pominjali da želimo da se vratimo u Nemačku. Jeste teško, pogotov taj početak koji je toliko izazovan. Znam i kao igrač i sada kao trener. Međutim, kada uđeš u to, adrenalin te nosi – ljudi, rukometni NBA! Pune hale, organizacija svake utakmice, ljudi koji žive za taj rukomet. Imamo ovde u Veclaru prelepu Arenu – 4200 je kapacitet i kažu da se dugo nije dogodilo da za prvo kolo nema karata. Tako je bilo ove godine protiv Flensburga“, objašnjava Momir.
Tekst preuzet sa tvarenasport.com
