Slavko Goluža o SP 2019: Hrvatsku sitnice dele od vrha

10.01.2013.zagreb. slavko goluza snimila-matea smolcic sencar

Šesto mesto na Svetskom prvenstvu 2015 u Kataru bilo je i poslednje veliko takmičenje Slavka Goluže na klupi reprezentacije Hrvatske (2010-2015). Što je tada predstavljalo neuspeh, kao i za Željka Babića četvrto mesto na SP 2017, na upravo završenom planetarnom takmičenju u Danskoj i Nemačkoj, proglašeno je „ispunjenjem cilja“.

Hrvatska je u olimpijskim kvalifikacijama, i to je, za sada, zadovoljavajuće za selektora Linu Červara i čelnike HRS.

Kako je video SP 2019, sadašnji trener slovačkog Tatrana iz Prešova, sa kojim je produžio saradnju s kraja prošle godine, možete pročitati u razgovoru za Balkan-Handball.com.

SP je iza nas. Da li je iznenađenje ovakva dominacija Danske?

  • I pre završnice sam komentarisao da će ovakav raspored biti na kraju. Dominacija Danske i Norveške. Čude me malo Francuzi kako igraju u poslednje vreme. Tek sada se vidi koliko im znači Nikola Karabatić i jedan Soraindo. Izgledaju kao da nemaju glavu. Nikola je njih povezivao, vođa im je bio, to se na kraju videlo. Razočaran sam finalnom utakmicom. Norvežani uopšte nisu pokušali da se suprostave Dancima na taktičkom nivou. Igrali su svoju igru 60 minuta, ušli u mlin Danaca. Danci ništa spektakularno taktički nisu odigrali.

Osvojili su prvenstvo bez levorukog igrača na desnom beku?

  • Kada imate takve pucače, takvu tehniku, disciplinu tajminga, sve je moguće. Ovo je plod uugranosti, taktičke zrelosti i discipline. O odbrani ne bih puno pričao, videli ste koliko je Landin odbranio lopti u polufinalu i finalu…

Ko je podbacio na Prvenstvu?

  • Pričati o jednoj Španiji, mislim da je suvišno. Glavni igrači Entrerios, Kaneljas, Sarmiento, to su igrači u godinama, sigurno je da im je prenaporno da igraju utakmicu svaki dan, bez mogućnosti da se oporave. Oni su slučajno bili senzacija Evropskog prvenstva u Hrvatskoj. Da nije bilo Šterbika i nekih stvari. Ubrajam tu i Aginagaldea, stvarno su ekipa u godinama. Ne vidim ih u vrhu kada se ovi igrači povuku. Ništa novo se nije dogodilo.

Brazil?

  • Znao sam puno toga o njima. Nosioci su u ozbiljnim klubovima, Barseloni, Dankerku. Nivo rukometa me nije iznenadio.

Kakvi su bili nastupi reprezentacija iz regiona?

  • Makedonci, realno, osim dva krila, Lazarova, Stojančeta na liniji i Borka na golu, to je premalo igrača koji igraju u svojim klubovima. Taleski sedi na klupi u Rajn Nekar Levenu, Kuzmanovski je mlad i perspektivan igrač, ali igra u Eurofarmu. Uz njih uzeti još Filipa Lazarova koji igra treću nemačku ligu i nadati se da nešto naprave, to je stvarno teško očekivati. Pružili su dobar otpor svima, tu se sva priča završava. Nisu imali širinu.

Srbija?

  • Podmladila je ekipu, ali bez obzira, opredeliti se za tako brz rukomet sa tolikim brojem tehničkih grešaka, to je samoubistvo. Oni jesu perspektivna ekipa. Osetio se izostanak Zelenovića, koga izuzetno poštujem kao igrača.

Hrvatska?

  • Cilj koji je postavljen, taj je i ostvaren. Da li smo mogli više ili manje, to će uvek ostati upitnik. Svi mi gledamo situaciju kao „mogli smo više“. Možda smo mogli i manje? Velika je stvar biti 15,16 godina u samom vrhu među pet, šest reprezentacija. To je izuzetna stvar. Neke stvari smo dobili nove, a na nekima moramo puno više da poradimo.

Svi govore o budućnosti i medaljama. Gde je Hrvatska u odnosu na medalje s obzirom da ide novo EP  sa domaćinima-favoritima, Norveškom i Švedskom. Ima li medaljni igrački potencijal?

  • Hrvatska je u samom vrhu. Sitnice nas dele da preskočimo tu barijeru i dođemo u samu završnicu. Pre šest godina sam na Zlatnoj ligi video Norvešku da će u budućnosti biti u samim završnicama. Tada se video kvalitet. Pogledajte, Red, 21 godina, desni bek igra u Flensburgu, Dika Mem isto igra dve tri godine je već u Barseloni. Imamo kvalitet, ali treba nam vremena i strpljenja. Isto tako, i malo sreće. Gledamo dominaciju Danske, ali i oni su odigrali dve loše utakmice na turniru. Najvažnije je da smo u završnici, a ta lopta koja ide od nas, doći će vreme kada će to da se vrati.

Nema reprezentacije gde nije bilo ozbiljnih povreda. Deset utakmica do finala, svi se žale na opterećenje, kakav je vaš stav po tom pitanju?

  • To je rizik posla. Strašno je puno utakmica tokom godine. Malo se vremena posvećuje prevenciji, nekim stvarima da se preduprede povrede. Jedno je kada se dese mehaničke povrede, na njih ne možemo uticati. Danci nisu imali neke pripreme, prema onome što znam. Jutarnji treninzi su se bazirali na prevenciji, a popodnevni isključivo na taktici. Ne može se u sedam, osam dana, raditi neke mikro cikluse da se nadoknadi nešto što se godinama nije radilo. Kada pogledate Dansku i Norvešku, njihovi igrači su nosioci u svojim klubovima. Danci imaju igrače nosioce Silkeborga, moj Tatran ih je pobedio tri puta u četiri meča.

Često se čuje priča o umoru, dok god Skandinavaca to nije tema. Da li je to poštapalica?

  • Pa, recite mi vi, da li je Sagosen umoran ako igra u PSŽ i reprezentaciji 60 minuta, je li Hansen umoran ili Dika Mem koji igra non-stop u Barseloni i ostali? Mislim da smo svi mi umorni od tih priča. Umorni smo od tih priča, to je nama izreka za nešto…

Mnogo polemike se vodi oko igre 7 na 6. Da li uništava rukomet ili mu koristi?

  • Iz mog iskustva, znam da igram 7 na 6, ali ne statično kako su to igrale neke reprezentacije. Sve je u pokretu, i ako igramo tako, bekovske linije moraju imati te kretnje. Znamo da ako se sve radi u pokretu, jači je odraz, igrač je jači u šutu i kontaktu, nego da je statički. To je mač sa dve oštrice. Ako se zabije, dobro je, ako se primi, ne valja ništa. Tu igru treba dozirati.

Šta mislite o vremenskom ograničenju napada?

  • Sva pravila koja su za poboljšanje rukometa, za to sam. Smeta mi što su sudije krenule da se izvinjavaju za svoje greške, da se pozivaju na uvođenje tehnologije. Pa, isto su to mogli pričati i 2014. godine u polufinalu u Danskoj. Ti isti Danci, koji su sudili neke važne utakmice, kao na primer, četvrtfinale Hrvatska-Poljska u Kataru. Bilo je i tamo nekih kardinalnih grešaka. Previše se govori o tome. Podržavam video analize koje se u toku utakmice događaju. Jedna lopta može okrenuti tok turnira. Jedna lopta može koštati jedan Savez gubitka sponzora. Ako se to može u fudbalu, ne vidim razlog zašto ne bi moglo u rukometu. Opterećivati se sudijskim odlukama, a ne gledati svoje greške? Jako dobro sam iskusio na svojoj koži u pet godina vođenja reprezentacije Hrvatske. Samo ću spomenuti te dve utakmice, Danska u Danskoj polufinale i četvrtfinale sa Poljacima u Kataru.

Shot-clock…

  • Dobili smo ograničavanje vremena sa tih šest dodavanja posle pasivnog. Sudije bi morale prstima pokazivati broj preostalih dodavanja, tako da igračima bude vidljivo. Ne znam šta bi donela igra sa ograničenim vremenom – zaključio je Goluža.

IZVOR BALKAN HANDBALL

You might also like