“RUKOMET JOS UVEK STANUJE OVDE”!

Razgovarali smo sa Draganom Djukicem, osnivacem i idejnim tvorcem letnje rukometne akademije “Handball4all” sada vec tradicionalnog druzenja rukometnih zaljubljenika iz citavog sveta.

Prosle nedelje spustene su zavese na jos jedno izdanje rukometne akademije “Handball4all”, projekta kojim rukomet zaista moze i treba da se dici cak i u konkurenciji sa drugim, puno uspesnijim i “vecim” sportovima. Kakvi su Vasi licni utisci?

  • Da odgovorim iskreno, utisaka je toliko da se jos nisu ni slegli! Po deveti put, grupa ljudi iz citavog sveta, okupila se na jednom mestu da rade zajedno i razmenjuju znanja i iskustva, da bi sebe i svoj sport ucinili boljim. Cini me zaista ponosnim da sam delic svega toga, i da svake godine zajedno nastavljamo da sirimo ideju da jedino menjanjem samog sebe mozete promeniti i svet oko vas. Cinjenica je da iz godinu u godinu rastemo, ne po broju ucesnika jer to nije sustina (broj polaznika je od samog starta limitiran na 18-20 igraca i 10-12 trenera), vec po uticaju koji sam projekat ima na one koji dolaze na akademiju i njihovu buducu karijeru, kao i na kompletnu rukometnu zajednicu. Ono sto treba napomenuti je da od samog pocetka, sve ono sto tamo radimo, potpuno otvoreno i dostupno svakom clanu rukometne zajednice – putem drustvenih mreza, zvanicne web stranice akademije ili Youtube kanala “Handball4all”.

 

Spomenili ste da je vas koncept da ne povecavate broj ucesnika iako svake godine imate zahteve za time. Ne cini li vam se da na taj nacin drugima, sa strane mozete izgledati pomalo “elitisticki”?

  • Ako imamo u vidu, negativno znacenje te reci, onda se mozda nekome tako i ucini. Bez preterane zelje da se pravdam, iskreno smatram da ako govorimo o individualnom radu i usavrsavanju, tesko moze da bude reci o nekom masivnom broju polaznika. Sama ideja je od pocetka bazirana na jednom drugacijem, licnom,  ako hocete i profesionalnom pristupu, i moj “strah” je da bi se sve to izgubilo povecanjem broja ucesnika. Postoje neka razlicita razmisljanja kod nas koji cinimo “Handball4all” oko toga da li mozda broj trenera koji prate nas rad moze da bude nesto veci, ili da recimo imamo jos jednu nedelju rada pa da na taj nacin omogucimo svima koji zele da budu deo akademije, ali cemo o svemu tome odlucivati zajedno, i naravno proveriti svoja razmisljanja sa ljudima koji su nam poklanjali poverenje u svim ovim godinama iza nas.

Kad smo vec razgovaramo o tome, iduce godine imacete jubilarno izdanje, a posto znamo da uvek razmisljate za “korak dalje” sigurni smo da bi nasi citaoci zeleli da znaju kakvi su planovi za narednu godinu i kakva iznenadjenja spremate vasim ucesnicima?

  • Pripreme za ediciju “X” su vec pocele! Neki od planova su da ona bude presek svih ovih godina, na neki nacin i rekapitulacija svega onoga sto smo do sada uradili ali i najava nekih novh ideja. Jedna od onih koja se vec i ranije nametala je da imamo veci broj devojaka – kako trenera tako i igracica, a ono sto je jos u fazi razrade je da imamo mozda sasvim posebno izdanje okrenuto “neznijem” polu, sa nekim od najvecih trenerskih autoriteta danasnjice. Bio sam pre dve nedelje u Bratislavi na poziv Slovacke Rukometne Federacije kao lektor na seminaru za tamosnje trenere i ostao fasciniran skoro podjednakim brojem muskih i zenskih trenera na seminaru! Kao neko ko je prethodne godine imao priliku da radi u jednom od najboljih klubova danasnjice – “CSM” Bukurest i trenira neke od najboljih igracica naseg vremena, smatram da je to i moj dug prema ovom nasem divnom sportu.

Takodje, u pregovorima smo sa nekim od najpoznatijih trenerskih imena iz nekih nama manje poznatih rukometnih skola – kao sto su recimo Korejska ili Juzno Americka! Rukomet ide dalje, a mi moramo biti spremni da to pratimo, i ne samo to, da probamo da budemo za korak ispred!

Uz veliko postovanje prema svemu onom sto radite, ipak moramo da primetimo da mozda niste dovoljno svesni znacenja protoka infomacija narocito u danasnjem svetu modernih tehnologija. Priznacete da se recimo kod nas u Srbiji, a i generalno nedovoljno zna o samom projektu “Handball4all” cak i u okviru same rukometne zajednice. Kako to objasnjavate i kako bi ukratko predstavili sve ono sto se desavalo u prethodnim godinama?

  • Definitivno ste u pravu, i to je jedna od stvari koje nam s pravom zameraju – da nismo dovoljno prisutni u medijima, kao i da nismo dovoljno “agresivni” u promociji same ideje. U ovih devet godina kroz tri izdanja na Kopaoniku – u Brzecu, i ovih sest u Kladovu, “Handball4all” akademija uspela je da okupi impresivnu listu lektora, ucesnika i promotera iz zaista citavog sveta! Od Amerike do Japana, od Danske do Irana, sa cak pet kontinenata stizali su rukometni zaljubljenici i zajedno cinili i ucinili ovaj projekat tako posebnim kakvim nismo mogli ni da zamislimo na samim pocecima. “Handball4all” je obicna rukometna prica, i trudili smo se da je pricamo obicnim jezikom, da je svi razumeju i da bar malo priblizimo ljudima ovde i u nasem okruzenju neka od najvecih rukometnih imena, da pokazemo i to koliko su oni “obicni” ljudi otvoreni, srdacni, neposredni i spremni da dele svoja znanja i iskustva sa drugima. Istina je i to da mozda nismo bili spremni na ignorisanje same nase egzistencije od strane onih kojima bi informacija trebalo da bude profesija, jer priznacete da je tesko objasniti kako je moguce da “nije” vest ako neki ljudi kao sto su Bob Hening, Staffan Olsson, Carlos Ortega, Xavi Sabate, Dejan Peric, Kire Lazarov, Dragan Adzic, Alexandru Buligan i mnogi drugi istinski autoriteti svetskog rukometa koji dolaze da sa nama podele neka znanja nisu “dovoljno zanimljivi”… Mozda je bas to i jedan od razloga sto nas nema vise, tamo gde bi “hteli” biti i tamo gde mislimo da “nam je mesto”.

Mi koji cinimo projekat iznutra nastavicemo da se trudimo da budemo drugaciji, jer je to nas zadatak, nasa misija. U svakoj, od ovih prethodnih devet edicija, trudili smo se da imamo razlicite poglede na rukometnu igru, ljude sa drugacijijim filozofijama, stavovima, idejama. Neki nas primarni cilj je da svake godine imamo drugaciji pristup kada je u pitanju rad na fizickoj pripremi, rad sa golmanima, a da lektori dolaze iz najrazlicitijih rukometnih skola: spanske, germanske, skandinavske, francuske i naravno one ciji cak i sam naziv izbegavamo da spomenemo a proizasli smo iz svi nje i po njoj nas i dan danas prepoznaju – Yugoslovenske! Kakve god nedostatke joj sami (pro)nalazili na narednom Evropskom Prvenstvu bice zastupljeno svih sest republika prethodne drzavne zajednice, treba li bolje potvrde da rukomet jos uvek ovde stanuje?

Prosle nedelje se zavrsila edicija 2019, mozete li nam za kraj reci nesto vise o njoj?

  • Hala sportova u Kladovu i hotel “Aquastar Danube” bili su jos jednom divni domacini naseg druzenja. Treneri i igraci iz deset zemalja (Srbije, Rumunije, Turske, Libana, Litvanije, Gruzije, Japana, Bugarske, Izraela, Velike Britanije), imali su privilegiju da uce uz lektore kao sto su Johan Zanotti (SWE), Paul Landre (FRA), Ivica Obrvan (CRO), Dragan Adzic (MNE), Aleksandar Petrovic i Mihailo Radosavljevic (SRB). Bilo je to sedam dana kompletno ispunjenih individualnim i grupnim radom, testiranjima, teoretskim predavanjima, novim tendencijama u fizickoj pripremi itd. U jedno familijarno sada vec gotovo porodicno okruzenje, uklopili su se i ljudi iz “UNIT-sporta”, “Grafomeda” i “Medisporta”koji nam pomazu da opstajemo u svim ovim godinama.

I naravno, to nije sve, ove godine smo po prvi put bili zastupljeni i van granica nase zemlje! Na poziv Gruzijske Rukometne Federacije, trojica nasih saradnika Damir Stojanovic i Marko Sesum (SRB) uz Vasilisa Anastaselosa (GRE) su proveli dve nedelje u Tbilisiju prenoseci iskustva sa prethodnih edicija tamosnjim decacima (U17) i devojcicama (U18). “Handball4all” i svi oni koji ga cine ce i u godinama koje dolaze probati da ostanu prepoznatljivo isti po svom konceptu i pomalo drugaciji po svom pristupu, jer to jedini nacin i put da ispunimo svoju misiju davno definisanu nazivom projekta i maksimom “Rukomet za sve – Sve za rukomet”!

 

You might also like