Jani Klemenčič čuvar vrednosti

Jani Klemeničič već 35 godina radi u Sloveniji i jedan je od najpriznatijih i najboljih stručnjaka u radu sa mladima.

Već sa 15 godina je radio kao trener, i to kao pomoćnik u ekipi mini rukometaša gde je već znao šta je njegovo opredeljenje. Odmah sledeću sezonu je samostalno počeo da radi sa svojom prvom generacijom iz koje je  ”izašlo” par igrača koji su zaigrali u njegovom matičnom klubu RD Urbanscape Loka iz Škofja Loke.

U  okviru reprezentacija radio je sa većinom sadašnjih  seniorskih reprezentativaca, kao pomoćni ili kao prvi trener reprezentacije, a Jure Dolenec, Matej Gaber i Darko Cingesar su igrači, kojima je bio prvi trener.  Većinu karijere je radio sa mlađim kategorijama, samo jedne godine je vodio seniorsku ekipu i to ne baš uspešno, zato je i odlučio, da će ipak raditi u mlađim kategorijama, kako sam ističe. Sa više generacija osvajao je naslove prvaka Slovenije, a sa reprezentacijom je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama mladih u Kini, zatim srebrnu medalju  na kadetskom svetskom prvestvu u Rusiji 2015. Trenutno radi u domaćem klubu, gde vodi pionire i trener je kadetske reprezentacije Slovenije.

Na nedavno zavrsenom turniru u Bugojnu, osvojili ste zlato, kakvi su generalni utisci?

– Na tom turniru samo rasli kao ekipa iz utakmice u utakmicu, što mi daje nadu. Poslednji put samo bili zajedno pre tri meseca, u Bugojnu priliku su dobili neki novi igrači, neki su imali nove uloge u ekipi i ko god je dobio priliku odlično ju je iskoristio. Brine me veliki pad u poslednjih dvadeset minuta u polufinalu protiv Makedonije (mi svakako nismo jači od Makedonije toliko, koliko je bilo razlike u prvih 40 minuta utakmice), ali oscilacije u igri su ipak normalna pojava, često se nešto slično desi i u mnogo iskusnijim i starijim ekipama. Normalno da sam zadovoljan pobedom na turniru i osvojenim prvim mesto. Ovom prilikom bih želeo zahvaliti gospoodinu Asimu Šahmanu, MRK Iskra Bugojno i Rukometnom savezu Katara, što nas već sedam godina pozivaju na turnir, gde naši igrači dobijaju bogato iskustvo u  dobrim utakmicama protiv jakih protivnika. Jedino je šteta, što ove godine na turniru nije učestvovala i reprezentacija Hrvatske.

 

Generacija 2000. Koliki je kvalitet u odnosu na predhodne generacije?

– Generacija 2000. Slovenačke reprezentacije svakako ima kvalitet, kao što su ga imale i predohdne generacije, što je u prošlosti već dokazala. Na EP u Hrvatskoj smo na kraju završili na 9. Mestu ali smo u grupi igrali protiv Islanda i Švedske, koji su na kraju igrali finale. Sad kad smo sa ovom generacijom zajedno skoro dve godine polako dobijam osećaj, da igrači prihvataju filizofiju i model igre, koji od njih traži naš stručni štab, tako da posle ovog turnira, stvarno jedva čekam da počnemo pripreme za SP. U Sloveniji i Nemačkoj je ostalo još jedno četiri, pet igrača, zbog klupskih obaveza, koji će biti među kandidatima za nastup na SP i oni će još zaoštriti konkurenciju u ekipi, tako da ćemo spremni doćekati SP i nadam se u punom sasatvu, kako je i zamislio stručni štab.

 

Dugo radite sa mladima u Sloveniji, kakav je trenutni kvalitet i cemu se tezi u buducnosti?

– Rad sa mlađim kategorijama u Sloveniji je na vrlo visokom nivou u većini Slovenačkim klubovima. O tome bine veliki broj vrhunskih trenera, koji rade sa tom decom i obučavaju ih  po slovenačkom modelu igre, koji teži ka vrhunskom modelu rukometne igre, koji se danas igra u svetu. U svakoj generaciji porastu neki novi talentovani klinci. Jedina mana u ovim sadašnjim generacijama je možda nedostatak visokih igrača. Ciljevi za budućnost su recimo takvi, kakvi su već poslednjih nekoliko godina, a to je da kroz rad u mlađim reprezetnacijama oblikujemo igrače, koji će moći u budućnosti uspešno igrati i nositi dres A reprezentacije na najvišem nivou. A zato je dobro, da smo uvek prisutni u tom širem Evropskom vrhu, tu među najboljih osam, da se redovno plasiramo na velika takmićenja, a za osvajanje medalja ponekad je potrebna imati i malo sreće.

 

Vasi ciljevi za budučnost?

– Pošto se još uvek osećam mladim (za mesec dana punim 50 gdoina), želim još neko vreme ostati u rukometu i raditi sa mlađim kategorijama kako u klubu, tako i u reprezentaciji. Da mogu voditi kadetsku repezentaciju Slovenije u saradnji sa mojim saradnicima u stručnom štabu za mene predstavlja veliku čast i normalno zadovoljstvo, što mi čelni ljudi Rukometnog saveza Slovenije pružaju  veliku podršku u radu sa tom reprezentacijom.

 

Slovenija je jedna od retkih Drzava u regionu koja ima sistem u radu sa mladima, priblizite nam ga malo?

– Okvirni plan rada mlađi reprezentativnih selekcija u Sloveniji napravio je prof. dr. Marko Šibila,  i on je napravljen tako, ne kao tačan plan rada, nego  u obliku saveta trenerima reprezentacija, čemu i zašto moraju da obrate velike pažnju i na koji način će raditi, da bi se postigao osnovni cilj, a to je formirati pojedinca i reprezetativne selekcije, koji će biti konkurenti u međunarodnom prostoru. U piramidi reprezetatitvnih selekcija pored seniorske selekcije, deluju i četiri mlađe selekcije. Treneri koji smo postavljeni radimo u saradnji sa svojim stručnim štabovima po dve godine sa jednom generacijom i posle preuzimamo novu mlađu. Vrlo bitno je, da kandidate za reprezentaciju počnemo pratiti već u njihovoj 13 godini (kamp RZS), gde kolege treneri već počnu sa načinom rada, kojeg posle nastavljamo u starijim selekcijama. Vrlo bitna je i dobra saradnja trenera reprezentacija među sobom i normalno sa klupskim trenerima, koji su i najzaslužniji, se sve uspehe naših reprezentativih selekcija.

Rukometna buducnost regiona?

– U poslednjih deset, petnaest godina najbolje rezultate u mlađim reprezentativnim selekcijama su postizale Hrvatska i Slovenija, a i Srbija je bila tu blizu. Koliko imam priliku pratiti i igrati protiv ostalih reprezentacija, moram reći, da Makedonija i Bosna i Hercegovina jako brzo napreduju, i recimo u generaciji 2000 su ravnopravne ili čak i bolje od ranije spomenutih. Zapamtite, Makedonija će biti na domaćem SP za kadete vrlo respektabilna reprezentacija, koja će se boriti i za medalje. I u Crnoj Gori, se dobro radi, imaju odličnu generaciju 2002. Ali najveći problem za te reprezentacije u ovom trenutku je sistem takmičenja na EP za mlađe kategorije, gde je uvedena  A i B divizija i ponekad je lakše ostati u A diviziji nego se u nju plasirati. Videćete, da će za jedno pet, šest godina sve reprezentacije sa Balkana igrati u A diviziji.

 

Poruka za kraj svim kolegama?

– Nemam nekih posebnih poruka. Najbitnije od svega je poštenje, kako  u radu sa pojedincem ili ekipom, I uvek ti ekipa pruža ili uzvraća, koliko ti njoj daješ.

 

You might also like