Dragan Djukic: ”Ono sto moze i biti i ne biti, uvek se na kraju krajeva, pokori onome sto mora biti”

Dragan Djukic, nakon okoncanja saradnje sa Federacijom Izraela odmara u svom Beogradu, kao i uvek bavi se iskljucivo i samo rukometom pa shodno sa time i a na njegovo iskustvo i znanje pitali smo ga za misljenje za tekuca takmicenja i za njegove planove.

1. Kako provodite vreme nakon okoncanja saradnje sa Federacijom Izraela?

ISR

Iskreno, dok ste u obavezama nemate kada ni da pomislite na predah jer vas aktivnosti “guraju” uvek napred i dalje. Projekat na kojem sam radio bio je upravo takav, formiranje potpuno nove selekcije-gotovo kompletna promena igrackog sastava, uspostavljanje novog strucnog staba i drugacijeg sistema rada – ne bih da zvucim pretenciozno ali ipak moram da kazem: neke drugacije filozofije rukometne igre. O svemu tome pri tom dok radite ni ne razmisljate – jedna aktivnost stize drugu, a obaveze namecete sami sebi pa i drugima, tako da tek kada se zatvori poslednja stranica mozete da se osvrnete i vidite kako je sve “u realnosti” i izgledalo. Usudio bih se da kazem da danas u Izraelskom rukometu nista vise “nije isto” i beskrajno sam zahvalan mojim najblizim saradnicima na svoj energiji, znanju i ljubavi koji su ulozili u sve to, a na drugima je da kazu koliko je i kako sve uradjeno.

2. Novi format Lige Sampiona?

Moram na pocetku istaci da sam protivnik nacina kojim je na “mala vrata” ili “u pola glasa”, Liga Sampiona podeljena na “A” i “B” kvalitativni razred, jer ekipe iz “C” i “D” grupe mogu velikane (Barcelonu, Kiel, Vezprem, PSG… da ne nabrajam dalje!) videti samo na fotografijama. Imajuci u vidu kako su u to drustvo lobiranjem i na neke druge, vansportske nacine ubaceni Beskiktas i Kristijanstad koji objektivno tu ne pripadaju, govori nam svima da se u rukometu malo toga menja – na bolje! Lobiji, interesi, podilazenja “velikima” uz “dosledno” insistiranje na nemenjanjima ocito prevazidjenih pravila igre, neminovno znaci da oni koji bi morali da misle o buducnosti ovog sporta misle samo na trenutak koji je jos sada dok se ovo mastilo susi vec proslost… Iskreno, kad sve ovo vidite ne mozete da budete optimista a ja na rukomet odavno gledam kao na nacin zivljenja a ne kao posao kojim se (trenutno) bavim.

Ipak, lopta se zakotrljala i mada je proslo tek jedno kolo, svedoci smo da ce samo takmicenje biti jos atraktivnije, uzbudljivije pa cak i neizvesnije nego prethodna! Glatki poraz Kiel-a u Zagrebu, pad sampiona Barcelone u Lowenu, “kiks” Veszprema u Poljskoj… najavljuju takmicenje u kojem ce se ici do “golih kraljeva” u svakom mecu. E sad, koliko ce to jedan takav sistem i neki takvi napori, uzeti danak u nacionalnim prvenstvima, ostaje nam tek da vidimo.
Ono sto je sigurno je da ce onima iz Bundes lige biti najteze, a za sve ostale: Dobro dosli u Euro league!

Carlos i Dragan

3. Nova sezona SEHA lige?

Cesto ste, posebno na ovim prostorima, u situaciji da izgovaranjem sopstvenog misljenja izazovete kod ljudi reakcije tipa: “sta ovaj nama sada pametuje”? “ko je ovaj da se svuda mesa” i tome slicno. Kritika, pa cak i najblaza, izgovorena sa zeljom da se neke stvari menjaju na bolje, ne prihvata se i izaziva najblaze receno otpor i nipodostavanje. Imam dovoljno godina i stvari iza sebe da sam toga svestan, ali ipak cu ovde glasno izgovoriti ono sto mislim, SEHA liga mora da se menja inace cemo je se uskoro secati malo ili nimalo – kao one prethodne, zvane MEHL…
Promene koje je doneo novi format EHF-ove Lige Sampiona uz evidentni pad kvaliteta ucesnika SEHA lige u ovoj sezoni, dovele su u pitanje svrshidnost ovog takmicenja. Kome je u interesu da igra utakmice sa protivnicima koje pobedjuje 30 razlike i ima li opravdanja da zbog toga putuje 1000km? Imali smo vec u prosloj godini situaciju da su neke ekipe kalkulisale i igrale je tokom godine poput neke “razvojne” za mladje igrace, dovodeci na taj nacin u pitanje i samu regularnost, sa po meni vrhuncem nepostovanja takmicenja jednog od favorita iskazanom na samom zavrsnom turniru… Umesto reakcije celnih ljudi, umesto pojacanja i podizanja kvaliteta lige u ovoj godini, danas imamo jasnu podelu izmedju cetiri najkvalitetnija kluba (Zagreb, Vardar, Meskov, Veszprem) uz dva sa jasnom perspektivom i ambicijama koje mozda mogu ponekad da iznenade (Tatran, Nexe) i ostatka lige koji ce (po meni) izgubiti sezonu takmiceci se sa onima kojima realno nisu dorasli a platiti “ceh” naknadno u zavrsnicama nacionalnih prvenstava. Voleo bih da u ovome gresim, ali bojim se da niko ne zeli da izgovori na glas… “Car je go”!

4. Najava po Vama najinteresantnije lige? (osim dve prethodno spominjane)

Iz godine u godinu LNH (prvenstvo Francuske), postaje sve zanimljivije. Cesto se, posebno na ovim nasim prostorima, minimizuju uspesi koje ova nacija postize, a oni evo ujedinise sve titule i u svim kategorijama (!). Kad tome dodamo ulaganja i budzete klubove kao i toliko sjajnih igraca koji igraju u tom sampionatu ne znam zaista zasto nema vise informacija, prenosa, u najmanju ruku paznje usmerene ka ovoj ligi. Neinformisanost u tehnoloskoj eri koju zivimo, nema opravdanja, zato topla preporuka – ucitajte LNH app u vas mobilni telefon i uzivajte!

5. Projekat “Handball for All”, generalni utisci nakon svih pet dosada odrzanih akademija i planovi za sledecu?

Generation 2015

Iskreno, ako se osvrnem unazad u svih ovih pet godina od kako smo krenuli, moram da kazem da sam ponosan na sve ono sto smo prosli i da mi ponekad nije ni jasno kako smo uspeli da sve izguramo sami – par nas, bez skoro ikakve pomoci od bilo koga. Cinjenica je da je od samog pocetka, to bio san, sada se moze reci satkan od nemogucih mogucnosti, ali i to da je projekat uvek pripadao svim tim divnim ljudima koji su ga (u)cinili takvim.

Planovi za narednu ediciju vec postoje, projekat raste i prerasta nas same, u Olimpijskoj 2016-toj godini nece biti jednostavno dovesti najbolje, a to jeste uvek bio nas zadatak, pokazati kako je genijalnost u jednostavnosti i da su oni najveci i najuspesniji u stvarnosti “samo” obicni topli, dobri ljudi.
Na kraju, da ne bude neizgovreno, naucio sam odavno da zazmurim na ignorisanje u sopstvenoj sredini, ali kako objasniti drugima da niko ne napise ni rec o tome da jedan Staffan Olsson, Carlos Ortega, Dragan Adzic dolaze ovde, nesebicno deleci svoje znanje, vreme, iskustvo sa ljudima koji pristizu na akademiju iz citavog sveta, a da je najmanje ljudi iz regiona i same Srbije gde se sve to i desava…

6. Vasi planovi za sledecu sezonu?

Pa nadam se da bas necu cekati sledecu sezonu i da ce se i ovoj tekucoj jos nesto raditi. Salim se, bilo je zaista ozbiljnih razgovora sa jednom Evropskom selekcijom koji se na zalost i pored obostrane zelje nisu finalizovali zajednickim radom, ali zivot ide dalje! Ima puno nekih stvari koje sam vec zapoceo a i onih koje tek planiram, a vezani su za rukomet, ali cemo videti sta ce se od svega i ostvariti. Kaze dobro Ivo Andric u “Znakovima pored puta”: Ono sto moze i biti i ne biti, uvek se na kraju krajeva, pokori onome sto mora biti.

Dragan 2

You might also like