Đorđe Teodorović: Možemo mi to!

Kada je odlazio, pre 23 godine, nije možda računao, da će se tačno posle 23 godine vratiti u istu onu dvoranu, u kojoj se na prvi pogled, u svom rodnom gradu, zaljubio u rukomet, rukomet koji i dansas živi. Đorđe Teodorović je novi šef stručnog štaba Metaloplastike. Dolazi sa pozicije direktora Rukometnog kluba Dramen iz Norveške, zemlje u kojoj je sa porodicom proveo čak 19 godina, i u kojoj je stasao kao trener.

Ekskluzivno za sajt Metaloplastike, Đorđe Teodorović, prenos isvoje prve utiske po povratku u Šabac.

  • Đorđe,Vaše imenovanje za šefa stručnog štaba pomalo je iznenadilo rukometnu javnostu u Šapcu i Srbiji, s obzirom da ste prethodne dve decenije proveli u jednom uređenom sistemu i rukometnoj zemlji kakva je Norveška? Odakle uopšte ideja da se vratite u Srbiju?

Prvo, zdravo i poštovanje svim ljubiteljima rukometa u Srbiji, a posebno u Šapcu i mojoj Metaloplastici.  Da, imam potpuno razumevanje da su ovakve odluke iznenađujuće, čak bih rekao nekome i nerazumljive, ali eto, na svu sreću, ima i takvih primera. Iako velika većina kvalitetnih igrača i trenera ima vidljivu želju za odlaskom u suprotnom smeru, meni su 23 godine van Srbije bile više nego dovoljne da osetim želju za povratkom. Ubeđen sam da u sebi imam još mnogo energije koju sada bezrezervno usmeravam u srpski rukomet. Znate, zaista sam teško preživljavao sve ove „padove“ rukometa u Srbiji i naravno vec duže vreme razmišljao o povratku. Mislim da sada više nema nikakvog smisla da i dalje sedim u nekoj tamo bezbrižnoj norveškoj fotelji i nezainteresovano posmatram stanje kod nas. Dođe vreme da se čovek vrati svojim korenima i da se na neki način oduži za ono što je odavde poneo.

  • Kako ste kao trener rukometno stasali u Norveškoj, da li to znači da za Vas možemo da kažemo da ste pobornik Skandinavske škole rukometa?

To je u mnogome tačno. Međutim postoji pregršt kvaliteta i u „balkanskoj“ školi rukometa. Ubeđen sam da je izvlačenje najboljih komponenata iz ove dve škole i spajanje u jednu celinu, nešto što je izuzetno snažno. Upravo na tome ćemo i raditi u narednom periodu.

  • Šta je ono sto ćete doneti sa sobom kao najveći kvalitet?

Teško je i nezahvalno govoriti o kvalitetima koje sami nosite. Ono u šta sam potpuno siguran, u Srbiju ću iz Norveške poneti radne navike, ozbiljnost i poverenje. Pored toga, sa sobom nosim i godinama izgradjeno razumevanje za kompletno funkcionisanje jednog rukometnog kluba sa jasnim ciljevima i ambicijama.

  • Šta mislite o trenutnoj situaciju u srpskom rukometu i domaćoj rukometnoj sceni?

Tužno i mučno mi je da o tome govorim. Čak mislim da je stanje i znatno gore od onoga sto je vidljivo za javnost. Kosi se sve to itekako sa svim onim što je razumno i moralno. I kada ovo kažem, nisam „izmislio toplu vodu“. Znaju to mnogi… Ali ono što me najviše zabrinjava jeste nedostatak materijalnih uslova koji bi mogli da pokrenu preko potrebnu edukaciju. Kada malo dublje razmislim o vašem pitanju, zaokupljen sam rešenjem za sve ove i ovako velike probleme… Pošto je očigledno da se naši igrači i treneri sada na pravi način edukuju u inostranstvu, moramo kao rukometna nacija usredsrediti energiju u povratak tih rukometno stručnih ljudi. Nadam se da će i moj lični primer bar malo pomoći u tom smeru. Ono što je pozitivno, a i to smo već ranije čuli, jeste to da smo izuzetno talentovana nacija za sport. To održava nadu u svetliju budućnost.

  • Kakav je po Vama rad sa mladima u Srbiji, i da li Srbije nedostaje više rukometnih trenera?

Mislim da se rad sa mladima u Srbiji ne zasniva ni na kakvom sistemu. Ja se zaista izvinjavam ukoliko je slika koju sam lično stekao, iskrivljena. Nije mi namera niti da bilo koga vređam, niti da bilo kome solim pamet. Zasukao sam rukave i želim da radim. Ali iz mog ugla to izgleda tako. Nemamo sistem. A kada nemate sistem, onda ste prepušteni slučajnosti. Pravi rezultati se ne mogu praviti slučajno, vec planski. Tu i tamo se sigurno pojavi neki kvalitetan stručnjak i entuzijasta u radu sa mladima, medjutim to nije dovoljno da bismo napravili zapažene rezultate kao nacija. „Moji“ Norvezani imaju jednu jako dobru formulaciju za takvo stanje: „tabela nikada ne laže“…

A da li Srbiji nedostaje vise rukometnih trenera…? Pa naravno, ali najviše onih kompetentnih. Znate ogromne su razlike u profilu trenera koji bi trebali da rade sa mladima, i onih koji bi trebali da se takmiče na elitnom seniorskom nivou.

  • Kako će Metaloplastika igrati u narednom periodu i kakav stili igre gajite?

Siguran sam da će Metaloplastika igrati brz i moderan evropski rukomet. Uz to, veliki sam pobornik čvrste i do najmanjeg detalja organizovane igre u odbrani. Ono što u ovom trenutku ne mogu da predvidim, jeste vreme koje će nam biti potrebno da takav stil igre prezentujemo sa visokim kvalitetom. Nadam se da su naši navijači svesni da to zavisi od više faktora. Međutim, ja se u klub nisam vratio da bih tražio bilo kakva opravdanja. Čovek sam koji se lako ne predaje i očekujem da će ljubitelji rukometa to prepoznati, znati da cene, i što je najvažnije biti zadovoljni sa onim što Metaloplastika pruza na terenu.

  • Koliko je postojeći roster spreman da odgovori na Vaše zamisli i da li planirate da se pojačate?

U ekipi ce doći do znatnih izmena u odnosu na sastav iz protekle sezone. Nešto zbog generalnog stanja u zemlji i nemogućnosti zadržavanja pojedinih igrača, a nešto i zbog „pregrupisavanja snaga“ u ekipi. Neophodno je dovodjenje novih igrača, ali i oslanjanje na sopstvene snage iz juniorskog pogona. Da li će takav sastav uspeti da postiže rezultate, pokazaće vreme. Zavisi to ipak i od snage naših protivnika. Takođe, kompletan stručni štab je osvežen, dovođenjem novih lica. Samnom će raditi nekadašnji kapiten Metaloplastike i moj prijatelj koji je napravio veliku karijeru u Francuskoj, Nebojša Stojinović, kao i Bane Milojević koji će se starati o fizičkoj pripremi ekipe. Naravno Bane Mrkonjić ostaje nezamenjivi deo tima.

  • Metaloplastika ima dobar balans mladih i nešto iskusnijih igrača, vidite li priliku za veću minutažu mlađih igrača?

Stil igre o kome sam već nešto rekao, zahtevaće bar u ovoj prvoj sezoni češće izmene igrača. Jasan cilj u našoj ekipi je da apsolutno svi igrači sa kojima raspolažemo u toku jedne utakmice, moraju da preuzimaju odgovornost. Logično je da će pojedini igrači tu odgovornost preuzimati česće, ali timska igra je nešto u šta svi verujemo. Takav stil igre otvara mnogo više prostora za mlade i talentovane momke.

  • Došli ste čini se u pravom momentu. Imate dovoljno vremena da napravite plan priprema? Šta očekuje igrače u pripremnom periodu?

Pripremni period će se znatno razlikovati od onog tradicionalnog koji se već duže vreme praktikuje na ovim prostorima. I to je jedan deo tog „modernijeg skandinavskog paketa“. Iskreno verujem da će ga igrači prihvatiti i odraditi na pravi način.

  •  Osim prve ekipe, Metaloplastika ima i svoj drugi tim, kao i preko 100 dečaka u Školi rukometa? Imate li planove i za njih?

Jedan dobar deo svog angažovanja u klubu posvetiću upravo školi rukometa. Čini mi se da mi koji smo ponikli bas u toj čuvenoj šabačkoj školi rukometa, ovakvim zadacima prilazimo sa velikom ljubavlju. Želim takođe da podvučem da je jedan od jačih motiva mog povratka u Srbiju, upravo bio rad sa nasom decom. Sa godinama provedenim u inostranstvu, moja nacionalna svest i pripadnost postajala je sve jača. Bezgranično verujem u kvalitet naše dece i naših ljudi. I ja to radim bez ikakvog interesa i sa najčistijim namerama. Ubeđen sam da sa dobrom organizacijom, posvećenošću i ispunjavanjem dogovorenog, mi kao sportska nacija imamo ogroman potencijal. Dokazano je to već mnogo puta i od mnogih, kako u ekipnim, tako i u individualnim sportovima. Možemo mi to!

  • Kakva su Vaša rezultatska očekivanja od naredne takmičarske sezone?

Ciljevi Metaloplastike u novoj sezoni su jasni. To je nastavak potpune stabilizacija kluba u svim pravcima, koju je sadašnja uprava već započela. Uspešno funkcionisanje škole rukometa, oformljenje kompetentne prve ekipe i zdravo i transparentno poslovanje. Što se prve ekipe tiče, moja rezultatska ocekivanja su potpuno ista kao i kod svih onih koji u Metaloplastici igraju, u njoj rade, za nju navijaju, ili su na bilo koji nacin privrženi klubu. Metaloplastika treba uvek da juriša na visok plasman. Na to nas obavezuje klupska tradicija i pozicija rukometa u Šapcu. Ulazak u play-off bi nam ponovo otvorio nove mogućnosti. Sa koliko uspeha takve mogućnosti možemo da pretočimo u rezultate koji priliče klupskom renomeu, ostaje da se vidi. Svima u i oko kluba bih poželeo jednu lepu i uspešnu sezonu!

 

TEKST PREUZET SA SAJTA RK METALOPLASTIKA

You might also like