ČERVAR OTVORENO PRVI PUT NAKON SP-A! PROGOVORIO I O KLJUČNOJ UTAKMICI: Imali smo dogovor, ali niko ga nije poštovao…

Hrvatski rukometni selektor Lino Červar prvi put govori  medijima nakon Svetskog prvenstva u Nemačkoj i Danskoj o ostvarenom rezultatu, igračima, razvoju rukometa i odnosima..

Kako hrvatski mediji prenose posle dugog čekanja, zaključak je jedinstven: Neverovatan je!

Sportske novosti prenose: ”Definitivno dugo smo čekali da kaže svoj stav o nastupu na SP-u u Nemačkoj i Danskoj, ali kada je izvadio sve te registratore, fascikle i zakrčio stol, bilo je jasno da se temeljito pripremao za odgovore. Kao i uvek, Lino vam nikad neće direktno odgovoriti na pitanje, uvek će ponuditi analizu. Toliko sitno ispisanih brojki i slova, utakmica s Brazilom iz sekunde u sekundu doslovno, pa onda beleške o trendovima, odnosima… To može samo netko ko je u rukometu sto posto”

Možda nekad njegov stil umara, jer nije jednostavan, ali Lino je čovek koji je stil gradio godinama i sigurno da od njega nikad, dok je na terenu, neće odustati. Nema koji izrezak iz novina ne čuva, deli ih, nisu svi u istom košu.

– Prvo ću pročitati neke naslove i podnaslove iz medija – “Maestralno je zadržati prvaka Evrope na 14 golova”, “Kapa dole, srušili svetskog prvaka”, “Naši su pokazali da su ekipa  i nakon svega izborili cilj”; “Dobro smo iskoristili vreme i provere i uspeli izgraditi ekipu koja je dosta pokazala”; “Hrvatska je ponovo prava”; “Teško se setiti takve Hrvatske zadnjih godina”; “Červar složio ekipu kakvu dugo nismo videli”; “Da je bilo malo sreće da su nam Pavlović i Cindrić s obzirom na stil igre kojem težimo bili zdravi, mogli smo u Nemačkoj napraviti čudo”..

Naslovi su pozitivni, ali nije sve tako bilo na kraju, posebno sa vaše strane. Idemo podeliti stvari, prvo šta je bilo dobro…

– Mislim da smo išli s puno brige. Pet debitanata, dosta povredjenih, a raspored boli glava – Španija, Nemačka, Francuska… Trebalo je osigurati kvalifikacije kao prioritetni cilj. Da smo izgubili od  Francuske, mogli smo biti deseti. Moramo biti zadovoljni, ostvarili smo glavni cilj i afirmisali mlade igrače. Mandić, Šipić, Vranković, pa i mali Vida, bili su igrači koji nisu sedili na klupi nego su uticali na našu igru. Imali smo dobru atmosferu, timski duh celo prvenstvo. Ponašanje je bilo na visini.

Izvukli smo se na kraju, iako smo nakon prvog kruga imali dobitnu poziciju i za više?

– I pored šestog mesta mi smo ostali jedini u visokom kontinuitetu na velikoj sceni. To su činjenice. Pokazali smo mentalnu snagu – nakon Brazila nam uleti Nemačka pred 20.000 svojih navijača, zaslužiš pobedu, ne daju ti, i nakon svega moraš dobiti Francusku, svetskog prvaka kojeg teško pobedjujemo. Nakon što dobiješ, misliš da se možda Francuska čuvala za Dansku, za polufinale, a onda pogledaš utakmicu s Danskom i vidiš da je Francuska isto igrala kao i protiv nas.

I jedan veliki plus koji svi priznaju…

– Nakon dužeg vremena naša odbrana 5-1 s golmanom kojeg smo dobili u Šegi, pokazala se jačom stranom naše selekcije.

 

U kojim se stvarima može bolje?

– U napadu smo imali veliki hendikep. Kad već nemamo levog beka, a falio je Mamić koji je pokazao da može igrati dobre utakmice uprkos tome što mu ne daju igrati u Poljskoj. Važni su nam bili tada Karačić, Duvnjak, Cindrić i Pavlović da bismo to pokrpili univerzalnošću koju oni nude, no tu smo ostali bez Pavlovića, Cindrića, Karačić nije starter u Vardaru, Duvnjak izlazi iz povrede… Nije nam sve baš išlo na ruku.

Kako ćemo, kojim putem?

– Dva su stila igre “run ‘n gun” ili “kontrola”. Stav je da, ako si mudar, uzmeš od svih najbolje i gradiš svoje. Mi bismo bili kopija da smo išli prema bilo kojem, a to je uvek loše. Možda našu metodiku treba samo drugačije formulisati. Prerano nam odlaze igrači, neizgrađeni, nedorečeni. Od naših prvih sedam igrača, četvorica su rezerve, samo su tri standardna u početnim postavama klubova (Šego, Musa, Horvat). I sada mi tražimo pobedu s takvim stanjem. Mi bismo hteli da oni budu takvi kakvim ih vidimo, mislimo da jesu, ali oni to nisu.

To je stvar izbora?

– Da, istina, ali mi nemamo boljih.

Zašto je to tako?

– Zato što ne stvaramo ciljano. Svi treneri zbog statusa i dokazivanja idu na niže igrače s kojima je lakše do rezultata… I to se oseti u zrelosti.

I zaključak naše priče o pozitivi….

– I sada kada sve to podvučem – u toj konstalaciji ja smatram da je to na SP-u bio uspeh.

 

A sada ona teža pitanja. Zašto smo nakon Münchena menjali ekipu koja pobjeđuje?

– Zato što smo imali previše pivota, a premalo bekova. Moramo u dva pravca odgajati igrače. Imao sam dve petice u odbrani, Krešo je bio treća, a to nije bilo potrebno. I još, ja ne mogu menjati dva igrača. Povećavanjem broja specijalaca ne možemo razviti igru. Inače, o Kreši sve najbolje, dao je sve, stalno je uz nas i ostaje tu.

Zašto smo izgubili od Brazila, to se nije smelo dogoditi?

– Definitivno se slažem, to nismo trebali izgubiti, mada stoji istina da su oni dobra selekcija, da nismo ispali od njih, nego od Nemačke – nezasluženo. Imali smo dogovor za Brazil, ali ntko ga nije poštovao. Sve smo nacrtali, pripremili, analizirali, imali su i iskustvo iz Katara, ali su tek u nastavku počeli igrati, jer su mislili su da će to ići lako. Drugim rečima, podcenili smo malo Brazil. Napadali kako nismo smeli, pali, pokušali se vratiti i nismo uspeli.

Osam golova na praznu mrežu, to je nedopustivo. Nije li bilo pretvrdoglavo forsirati igru bez golmana kada ne ide?

– Istina je da smo primili toliko, ali kako. Na početku dva puta OK, onda druga dva nakon očitih prekršaja i sudijskih grešaka, a zadnja četiri sve u igri šest na šest kada smo imali igrača manje. A to su igrali svi na SP-u. Pa Francuska je od Danske u polufinalu primila 4 gola na taj način. Nažalost, rekli smo da treba sačuvati loptu, zar neko stvarno misli da nismo? Ali, eto, nažalost nije se dogodilo.

 

Šta je novo donelo SP?

– Ništa što nosi napredak. Regresija – rekao bih. Igrati u Herningu do kojeg je teško doći svima osim domaćina, pokraj svih tih sjajnih dvorana je kontraproduktivno za sliku rukometa. To je pad. Ali nije se dogodio slučajno, nego da bi domaćin uspeo.

Povećava se broj selekcija na SP-u na 32?

– Bitno – kopiramo stvari od fudbala, tako tražimo rešenje koje nećemo tako naći, jer to nije ista priča kao fudbal koji puno ulaže, koji polaže u regularnost takmičenja. Bi li karta rukometa izgledala tako da se podigne objektivnost na realan nivo. Ne bi? Naša budućnost je zbog toga loša, jer Evropa je izvorni rukomet i ona kao takva mora dati uticaj, a oni o tome u IHF-u uopšte ne razmišljaju. Čak im Evropa i služi u tome.

Često čujemo da igramo sporo?

– Što je to brzi rukomet, brza igra, to nije definisano. Danas svi mogu trčati, tehnologijom se to može postići. Pitanje je koliko su igrači spremni brzo misliti u brzoj igri. Svi pričaju o brzoj igri, a rukomet je misaona igra i igra kontakta gde se traži mentalna jačina. Nadjačati i pretrčati ga i reći pobednici smo, to nije to. 38:30 u polufinalu je Danska dobila Francusku. Kažu svi Danci igraju brzo? Istina, a znate koliko kontri su odigrali u toj utakmici – dve, a 68 golova. To su napravili Hansen i Lauge svojom igrom. Lopta je ključ, ali moraš brzo misliti i imati igrače koji igraju, a nama je ta rutina u odnosu na Dansku, Norvešku i Francusku recimo falila. Pogledajte njihove pozicije u klubovima…

I još nešto je argumentovao…

– Brzi rukomet – a vidite ovo ”štemeri” diktiraju tempo: Møllgard, Toft, Zachariassen, Hald; Fabregas, Dipanda, Luka Karabatić; Morros, Guardioila; Wiencek, Pekeler, Lemke, Darj, Nielsen, Pettersson, jučer Karlsson… Norveška to recimo nije imala i osetilo se. Vizionar je onaj koji je dao važnost odbrani. Da se u kolektivnom sportu to ne ceni, živeli bismo u zabludi. Deca bi naučila da se samo napadom pobeđuje. Rukomet bi tada igrali samo kada smo u posedu lopte, a to je nemoguće. A najveći hendikep je što ne bismo mogli videti motivacioni kvalitet, mentalnu snagu, karakter, a to je ključ rukometne igre. Da nisu izmislili odbranu, ja kao trener ne bih znao ko si. Zato insistiram da ih učimo igrati u dva pravca, a mi smo imali igrače koji to ne mogu podjednako kvalitetno igrati. Brzi rukomet sa ”štemerima”, ne mislite valjda da je to slučajnost.

Jedna stvar mu je jako zasmetala.

– Dan ranije iz sudijske organizacije su rekli da se svi selektori skupe, da nam objasne kako će se suditi. I to s primerima što se sme, a šta ne… Ali, nažalost, ništa se od toga nije dogodilo. Na kraju, pokrali su nas. I nikom ništa. A sa druge strane, rukomet je valjda jedini koji zanemaruje modernu tehnologiju, koji nema načina na koji se ista može koristi. Tehnologija u rukometu uošte ne postoji, a kako je koristiti da i ne govorimo.

Saradnici su se razišli nakon Eura u Hrvatskoj, ostajete li sada u istom sastavu?

– Prvo, zadovoljan sam apsolutno svim što smo zajedno radili i u izveštaju sam to napisao. Širimo krug, mi se dogodine moramo odlučiti za čoveka koji je spreman  voditi celi olimpijski ciklus. Dominiković ne nastavlja s nama, ide sa juniorima, jer nam se preklapaju termini, a on u generaciji ima veliki posao, jer tamo imamo Jaganjca, Šarca, Lučina, Bahtijarevića, Martinovića, Vekića… To je veliki posao…

You might also like