Nedeljko Nele Matic ponovo u Svetoj zemlji!

Iz Izraela je otišao kao šampion sa Makabi Tel Avivom, trener godine. Posle pauze od godinu dana Nedeljko Matić se vraća u Svetu zemlju, na mesto uspeha, ali početnog. Ponovo je u Motzkinu, sa kojim se pre dolaska u Tel Aviv vinuo do četvrtog mesta u Ligi i prvi put izabran za stručnjaka sezone.

U međuvremenu prihvatio se spasavanja Metaloplastike od ispadanja iz Super lige, već u sledećoj sezoni pošto je bila vicešampion i osvojila Kup Srbije.

– Posle pauze od šest meseci prihvatio sam poziv iz Šapca, odradio taj posao. Bio je to izazov. Drago mi je da sam bio trener u Šapcu jer je to uvek za sve nas, mene kad sam igrao bilo „Vau, Šabac, prvaci Evrope…”. Drago mi je da sam deo istorije takvog kluba, a još draže zbog činjenice da sam prvi put posle mnogo godina trener koji nije „domaći”. Slobodno mogu da kažem da mi je to bila najteža polusezona od kako se bavim trenerskim poslom- priča Nedeljko Matić.

Zašto?

– Jer sam pristao da treniram ekipu koju nisam birao. Imali smo jako malo vremena za pripreme, promene. Tim nije imao vođu, svi u ravnoj liniji, a obaveze su bile velike. Pri tom u Šapcu svi poznaju rukomet i svi imaju pravo da te na ulici zaustave i pitaju zašto smo izgubili, zašto je ovako,a nije onako igrano. Drago mi je da smo na kraju uspeli da budemo prvi u, ružno je reći plej-autu, jer to Metaloplastika nikako ne treba da igra, od deset utakmica imali devet pobeda. U ukupnom poretku završili smo kao sedmi.

Budući da ste obavili zadatak, bilo je malo neobično kada je postalo jasno, još pre zvaničnog kraja sezone, da nećete nastaviti posao i naredne sezone:

– Imao sam ugovor godinu plus dve, ali sam već u februaru rekao ljudima u klubu da bih išao u inostranstvo. Tako smo i napravili. Jako sam zadovoljan saradnjom sa sportskim direktorom Stojinovićem, Ćosićem, Banetom Mrkonjićem. Imali smo vrlo korektnu saradnju, a bio je zaista ogroman izazov za mene i novo iskustvo. A, mislio sam da sam već prošao sve i svašta.

U međuvremenu je stigao poziv od starih znanaca iz Izraela:

– Zvao Ašgot, moj bivši klub Mockin gde sam bio tri godine i koji je ove godine ispao iz Prve lige…

Bosić za sada jedini Srbin

Do sada ste u ekipi uvek imali nekog Srbina, u Makabiju Novaka Boškovića i Milana Kosanovića, planirate li i sada da angažujete nekog?

– Od ove godine klubove Prve lige mogu da imaju tri, a druge jednog stranca. Trenutno je u Mockinu Aleksandra Bosića. Ako budemo igrali Prvu ligu, ne znam da li će klub imati novca za tri stranca, ali jednog još ćemo sigurno dovesti. Pivotmen se traži… Ako budemo drugoligaši zadatak je da se popnemo stepenicu više, ako smo u eliti, onda da tu i ostanemo. Svake godine je liga sve jača, više je stranaca, dobrih. Prvak, Makabi Rišon je doveo Radivoja Ristanovića, ostao je Karačić, doveli su desnog beka Španca. Hapoel Rišon je doveo desnog beka Neksea… Ramat Hašaron našeg Pavlovića, Andrejevića, dva tri domaća reprezentativca, čekaju desnog beka…

Niste se mnogo dvoumili d prihvatite baš poziv Mockina?

– Zvanično jesu u drugoj ligi, ali postoji šansa da Asa odustane od takmičenja i da se mi ponovo nađemo u elitnom društvu. Ugovor smo potpisali na dve godine. Lakše mi je sa te strane što već poznajem sve ljude, igrače, znam kako sve funkcioniše. Nije naravno, nigde lako, ali zbog nekog minulog rada sam dobio poziv da dođem ponovo.

Ineteresantno bili ste šampion sa Makabijem, a prihvatate se posla u drugoligašu?

– Mnogi postavljaju isto pitanje. Opet je to izazov da se posle tri godine vratim. To je bila prva ekipa koju sam trenirao u Izraelu, napravili smo tada najveći uspeh u istoriji, bili četvrti u prvenstvu, igrali na fajnal foru Kupa, prvi put izborili učešće u nekom evrokupu…

Tada ste prvi put postali i trener godine u Izraelu, prošle godine ste to ponovili sa Makabijem, čak osvojili titulu, ali uprkos tome ostali bez posla:

– Gazda je imao neku svoju viziju. Kazao mi je : „ Ti imaš neki svoj put, izgurao si ga do kraja, skidam kapu, ali ne znam da li to pije vodu. Hoćemo mlade igrače…” Po mom shvatanju stvari titula ne može da se osvaja sa mladima, a to im je bila druga titula u istoriji. Sada počinjen neku novu priču. Drago mi je što se vraćam jer već imam neki status tamo… – poručuje Matić koji je u karijeri vodio PKB, reprezentaciju Libije, potom Mockin i Makabi Tela Aviv i Metaloplastiku.

Nedeljko Matić je prošlog leta postao i master kouč:

– Da, jer uskoro već neće moći da se vodi ekipa u evropskom takmičenju, posle ni reprezentacija tako da sam to završio na vreme. Tema završnog rada mi je bila ono što najviše volim, 3-2-1 odbrana, metodologija obučavanja i odbrana 3-2-1. Volim tu zonu, ali nemam vremena to da testiram baš sa svim ekipama.

IZVOR SPORTSKI ZURNAL

 
Handball 4 all
Balkan Handball
Rukometni Savez Beograda
Rukometni Savez Srbije
EHF
Zajednica trenera RSS
IHF
Dragoer HB
EHF TV