Daniel Petkovic predvodio Obilic do Super A lige Srbije!

Nakon duge igracke karijere Daniel Petkovic “uplovio’ je u trenerske vode, i vec prve sezone postigao veliki uspeh, plasman beogradskog Obilica u Super A ligu Srbije.

1.Približite nam Vašu trenersku karijeru i zašto ste pre svega uplovili u trenerske vode?

– Kada sam sa 13. godina počeo da treniram rukomet kod mog prvog učitelja Djordja Radonjca u ZVEZDI nisam ni sanjao da ću jednog dana i sam biti rukometni trener. Međutim kako je tekao moj igrački razvoj pod nadzorom trenera među kojima su bili i JURI SOLOMKO mislim da se tako zvao jer je to bilo pre 30 godina. Tako sam iz godine u godinu upijao njihovu filozofiju, razmišljanje, savete i stvarao neku svoju sliku i viziju ove igre. Posebno što sam kao igrač bio uglavnom na poziciji srednjeg beka koja je najbliža sprovođenju zamisli trenera na samom terenu, odnosno realizaciji taktike koju treneri najčešće preko te pozicije demonstriraju na jednoj utakmici.

Tako sam kao produžena ruka trenerima učestvovao najšežće u razigravanju ostalih saigrača, posebno bekova, kako bi se njihovi kvaliteti i mogućnosti što bolje stavili u funkciju ekipe. Vremenom sve sam više kao igrač imao, kroz dijaloge sa ljudima zaduženim za trenerski rad, konkretnija mišljenja i rezone u sprovođenju njihovih zamisli na osnovu konkretnih mogućnosti i kvaliteta kojim je raspolagala ekipa u kojoj sam igrao. Normalno nije sve to bilo idealno i lako izvodljivo, ali iz godine u godinu sam sticao pre svega iskustvo i sliku šta bi valjalo unaprediti ili odbaciti. Nekako u godinama kada sam iza sebe imao dobar igrački staž na asfaltu i parketu počeo je da se kod nas igra i rukomet na pesku gde sam takođe našao svoje igračko mesto. Kako je broj učitelja u ovoj najmlađoj rukometnoj transformaciji bio jako mali, pre svega što se igra u letnjem period kada se svi akteri od rukometa uglavnom odmaraju, nije mi bilo teško da kao igrač sa priličnim iskustvom, budem i trener, jer su upravo saigrači bili ti koji su to od mene tražili. Tako sam započeo svoju trenersku karijeru u opšte, a rad sa klupe na parketu usledio je nakon poziva ljudi iz Obilića, kluba gde sam proveo dobar deo svoje igračke karijere, da asistiram Bati Obućini u radu sa ekipom koja je bila jedan od favorita za ulazak u najviši rang. Kada sam došao u Obilić u sastavu je bilo vise igrača sa kojima sam igrao u prethodnom periodu, pa mi je tako bilo olakšano da se brže upoznam sa ekipom i njenim mogućnostima, i da to sa Obućinom pretočimo u dobru saradnju i stvaranju ekipe koja je bila respektibilna gde god je igrala.

2. Veliki uspeh Obilića i Vas kao trenera u prethodnoj sezoni?

– Nesumnjivo da je, kako sam već rekao rad u prethodnoj sezoni sa trenerom Obućinom bio od neprocenjive koristi da sagledam pojedinačne i ekipne mogućnosti Obilića i da zatim samostalno sve to pretočim u delo na terenu u sezoni 2016/17. osvajanjem prve pozicije i ulaskom u najviši rang takmičenja Srbije. Kao igrač Obilića, sa trenerom Lakovićem, dao sam doprinos u sezoni 2010/11. prvom ulasku kluba u Super ligu, tako da mi čini posebno zadovoljstvo to da sam jedini u šest decenija dugoj istoriji rukometnog kluba Obilić koji je kao igrač i trener ostvario ovaj veliki sportski podvig.

3. Kuda ide srpski rukomet?

– Sigurno da je stanje u srpskom rukometu daleko od zadovoljavajućeg, ali nakon perioda mrtvila i praznog hoda, krenulo je na po mom mišljenju na bolje. Obe seniorske reprezentacije su ponovo učesnice elitnih takmičenja gde nas nije bilo neko vreme. Zato bi trebalo svi koji po bilo kom osnovu radimo u rukometu da damo svoj doprinos kako to ne bi bilo samo puko učešće gde bi krajnji cilj trebala da bude Olimpijada u Tokiju. Tako bi se rukomet povratio u naše uspešne i trofejne sportove. Ukoliko u realizaciji iznetog ne bude jedinstva svih rukometnih organa i institucija iz cele Srbije ne piše se dobro našem rukometu, znajući pri tome da nam vreme nije saveznik.

4. Vaši ciljevi i planovi za budućnost?

– Rukometni klub Obilić je danas dobro organizovan klub u kome predsednik Prof.dr Milan Martić, sa svojim saradnicima, ima preciznu viziju mogućnosti i ciljeva kluba u narednoj sezoni kao člana našeg najelitnijeg takmičenja. Igrački sastav koji je izborio najviši rang ostao je na okupu, a u planu je i dolazak nekoliko igrača koji bi svojim iskustvom i kvalitetom pojačali konkurenciju i doneli neophodnu garanciju za nastavak uspešnih rezultata. Svesni smo da je prva godina najteža za debitante u novom rangu takmičenja, pa u tom smislu se spremamo da od samog početka svima stavimo do znanja da će ’’vitezovi’’ opravdati svoje ime.

5. Poruka za kraj!

– Tokom svog dugog godišnjeg bitisanja u rukometu više toga sam dobrog, a manje lošeg čuo, video i doživeo. Spadamo, delimično i svojom krivicom, u sporotve koji nisu bas ljubimci ulaganja privrede i privatnika, koji uz to, posebno u Beogradu, imaju problema i sa dobijanjem kvalitetnih termina za treninge u odnosu na druge sportove. Moraju se konačno iznaći zakonske regulative da se ulaganja u sport, a time i rukomet, pre svega privatnog kapitala, stimuliše jer tu nisu u pitanju sredstva kolika se daju u fudbalu, košarci, odbojci… Država je prepoznala u sportu svoje najuspešnije ambasadore, i rukomet tako nešto treba maksimalno da iskoristi. U rad sa najmlađima treba konačno ukuljučiti nekadašnje rukometne zvezde nosioce najvećih sportskih priznanja, time i nacionalnih penzija, što ih obavezuju da svoj ugled i znanje nesebično stave na raspolaganje njihovim naslednicima – zakljucuje ambiciozni mladi strucnjak.

 
Handball 4 all
Balkan Handball
Rukometni Savez Beograda
Rukometni Savez Srbije
EHF
Zajednica trenera RSS
IHF
Dragoer HB
EHF TV